Branič

отр. 842.

б р а н и ч

број 10-12.

позитивним условима живота, јесу неопходно потребно оруђе права. Област чисте користи, свесног и смишљеног диља, саобразности циљу, увећава се. Општа свест у овом новом стању показује се у осећањима, која се претварају мање у позитивне концепције правног поретка, који постаје сувише сложен и сувише широк, а више у тежње, правце, опште моралне и апстрактне идеје. Она се не маниФестује више, као у обичајном периоду ирава, у облику конкретних репрезентација друштвене воље, које су подобне да се остваре директно у практици. Она постаје за законодавца, у елаборацији елемената, који суделују у његовом послу,. идеално правило, закон управљач, узда, у ономе на што његови рачуни о користи и законска правила, која из њих произлазе, не могу претендовати, осим на послушност, најмање на легитимност и трајност, у колико су у сагласности са захтевима опште свести. Ова тако ограничена домена колективне свести, још је врло широка; она обухвата у првом реду сав скуп осећања и веровања, која подразумевамо под појмом правде. III Идеја о правди Правда није проста идеја. Напротив она одговара врло различним и врло сложеним осећањима, која се не могу свести на једно, ни обухватити у деФиницији, која их црпе све у оквиру једне једине Формуле. Било би узалудно, ма да се то још од старине па до данас понавља, трудити се, да нађемо један принцип, из кога бисмо могли рационално извести све моралне концепције, у којима се показује овај општи појам правде, у тако разним облицима. Ни математичка идеја о једнакости, ни идеје о сразмери, еквиваленцији, реципроцитету, ни идеја о хармонији и лепоти, ни она о идентитету и акорду мисли са њом самом, баш ни шира идеја о солидарности, које све долазе неким делом под овај појам, далеко од тога да су његов једини извор, нису довољне да поцрпу тако богат и тако различан садржај овога иојма, ни да одговоре разноликости, топлини и сили осећања, које буди његова евокација у духу људском. Везане са нашим