Branič

ВРОЈ 10-12. РАЗВИЋЕ ПРАВА И ДРУШТВЕНА СВЕОТ СТР. 843.

етичким, политичким, философским , религиозним поимањима, идеје о правди не могу се ни деФинисати, па баш тачно ни побројати. 28 За законодавца и за јуристу, који траже закон Формације права и погодбе његове легитимности, његове силе и његовог трајања, то су податци друштвене свести. Из тога они изводе њихову важност и силу, и њихов легитиман разлог по коме постају спољашње правило за људске радње, па ма какав да је, у осталом, њихов први извор у очима ФилосоФСке спекулације. Утилитарци подржавају мишљење да се ове идеје могу свести све на категорију корисног, да су оне у основу само искуства користи о правилима, која су особито важна за друштвени живот, која су вериФицирана тако дугим временом, и пренесена традицијом, васпитањем, наследством, да о њима не може бити спора. Несумњиво је, и нико не спори да су друштвена корист, материјални интереси заједнице, добро или рђаво схваћени, имали удела и играли улогу у концепцији, коју је стварала себи свака епоха о појму правде и његовом развитку у вековима. Али није била мања ни улога идеја, осећања, веровања. Просвећенији утилитарци иризнају, у осталом, да идеје о правди, баш сведене на искључиви постанак, који им дају, узимају у нашем духу други карактер; да нам изгледају не као обична стварања користи, него као извесне категорије корисног, које су апсолутније, императивније од других; да нам се показују као различна осећања по ступњу и по Фели; да их на послетку треба разликовати од посредног осећања, које се везује са простом идејом о задовољству и корисном, по одређенијој природи њихових заповести и строжем карактеру њихових санкција. 28 Појам солидарности извесно је између идеја о нравди, најшири, и највише обухвата. То је више, него што је ново име које је дато братству. То је, каже г. Буржо-а (боШагНб, стр. 13 и 155) оишти начин мишљења, чије трагове налазимо ио мадо свуда, ади који изгдеда, кад загледамо у његову суштину, као свршетак политичких и социјадних теорија, којима је револудија дада ирву Формулу под апстрактним називима: слободе, једнакости и братства. Ову богату идеју о солидарности подигао је у систем или развио у разним правдима велики број модерних аутора, економиста, содиолога, природњака. В. 1гои1е1;. 1^ СНб Мо5егпе._ — ОМе. Рппарез 4' бсопопие роКЉ[ие. (Хе 8оП(1апзте, р. 89. 6 е<1.). (Јиа1ге Есо1ев (1' бсопоппе 8оета1е. Оепете, 1890. (]_/а поиуеИе 6со1е р. 98). Кеуие 1п(;егпа(;10па1е (1е 80С1о1о§1е, ос1. 1893. — Магмп. 1)е 1а зоШагНе Мога1е. — Бигкћет. Ба <1га81оп с1и 1гауаИ 80С1а1. -- Ме1сћшков'. 1<а СгуШзаИоп е(, 1ез §гап(18 Пеиуеб ћ18(;ог1Ч[ие8. — Еипск Вгеп<;апо. ћотте е1 за с1ев(;т6е. — РоиШбе. 1иа, 8с1епсе 80С1а1е соп(;етрогате. — 8есге(;ап. Бе ргтс^ре (1е 1а тога1е, Р/аиваппе, 1893. — Тагс1е. 1/ ОррозШоп ишуегзеИе. Рапз, 1. А1сап. 29 8(иаг( МШ. I/ ХТШНапбте, р. 133 — 134. Рапз, Р. А1сап.