Branič

ЗАКОНСКО ЗАЛОЖНО ПРАВО

Залога мора бити „или већ законом опредељено или на уговору или последњој вољи основаноа § 686 наређује: „Ствари од кирајџија или закупца унесене и налазећи се плодови или стока служе за сигурност ономе, који под кирију или закуп даје, и може исте ствари свагда у залози задржати ради наплате још неплаћане пене, Само се пак по себи разуме, да су уговорне стране власне споразумно ово право искључити, или га ограничити на извесне унесене ствари или га у опште модификовати по својој драгој вољи. Ако би пак у неком месту постојао обичај, да унесене ствари не служе као залога ? ипак услед тога не губи се ово заложно право, јер и по нашем законику (§ 10) обичај не може мењати позитиван законски пропис, већ само у оскудици законског прописа ступа у важност. 8 § 2. На реду је да се забавимо питањем: коме припада ово заложно право? За наш законик меродавни су прописи §§-а 686 и 678, по којима ово право припада ономе, који под кирију или закуп даје. КириЈа је уговор о употреби ствари, која се без трула и рада употребити даје, као што су куће и покућства. Према овоме заложно право припада свакоме даваоцу под кирију, у чију се ствар „уносе" ствари кирајџије у пиљу употребе закупљене ствари. Законодавац примера ради наводи, да се под кирију дају куће и покућства. Међу тим под кирију се могу узети и празна земљишта, на пр. ради сушења рубља, играња лопте или других игара, бара или мање језеро ради вожње по њима, штале за стоку, подруми, магацини и томе подобно, и по нашем законику даваоцима ових ствари под кирију припада заложно право на унесене ствари исто тако, као што су по римском праву ово право имала она липа која би под кирију издавала какав ргаесИит игћапит- 9 У овоме погледу наш је законик либералнији и од свога изворника, ер § 1101 аустр. грађ. законика даје заложно право само које припадају кирајџији и подкирајџији, као и на опе, што им је од трећих поверено, а које се стпари у време тужбе још у стану на.тазе. Подкирајџија одговара у величини кирнје, коју он плаћа, али он неможе чинити приговор, да је главном киргјџији већ у нанред платио. Закуподавцу земљишта припада заложно нраво на стоку, која се на закупном добру находи и привредничке справе, као и на плодове на добру. 8 И немачки грађ. зак. у §-у 559 даје даваоцу заиожно право на унесене ствари. И ако закон изрично не означује ово право као законско, ипак се сви писци слажу у томе, да валагаље не почпва на прећутном уговору, већ да постаје силом законског прописа. Види Бегићиг^ Виг^ег I. 6. В. III стр. 762, Совак,. 1/ећ]Љисћ Деа Виг^ег1. Ск В. I. стр. 472, Р1апск, Котеп^аг стр. 311 и др. 9 В. ОТиск, ор. сИ. где је огшшрно објашљено, шта се у римском праву подразумевало под ргаесИшп игћапит.