Branič

Б Р А Н II Ч

даваоцу стана под кирију, што је очевидно неправедно сужено, као што вели Унгер, 10 наводећи да је несумњиво, да и давалац под кирију каквога свода, магацина или штале има заложно право на унесене ствари. § 3. Као што је свако заложно право акцесорне природе, тако је и заложно право даваоца под кирију. И оно претпоставља постојање тражбине, за чију обезбеду залога служи. Ова тражбина погиче из уговора о кирији, и за то је први захтев за постајање заложног права закључење уговора о кирији. Тако је и по нашем законику, који у § 306 прописује, да свака залога претпоставља дуг. Под „дугом" ваља разумети у нашем предмету тражбину даваочеву односно кирије, за коју може биги уговорено да се унапред плаћа, у коме случају заложно право постоји за приспелу тражбину, чија се наплата дакле може одмах тражити, или која се има плаћати по истеку извесног рока, у коме случају заложно право постоји за тражбину са роком. Поред овога захтева потребно је за прибављање овога заложнога права, да кирајџија унесе ствари у аакупљено добро. У моменту уношења ствари постаје заложно право даваоца, и од тада му се рачуна ранг према осталим заложним правима на истим стварима а не од момента закључивања уговора о кириЈи. Сва заложна и остала стварна права, која би повериоци кираџијини после тога тренутка стицали на унесеним стварима, млађа су од да ваочевог законског заложног права. Оправдање овога начела лежи у овоме: Супротно гледишту римскога права, по коме се заложно право стицало непосредно самим закључењем уговора о залози (поред закон. преторског заложног права), модерна законодавсгва траже за постајање уговорног заложног права не само закључење уговора о залози, већ и предају заложене ствари повериоцу. У нашем и аустриском 11 грађ. законику уговор о залози је основ, који даје повериоцу облигационо право, да гражи предају заложене ствари (§ 306), а заложно право са сво= јим дејством стварнога права припада повериоцу тек онда, кад дужннк уговорну обвезу о предаји заложне ствари испуни, кад дакле ствар преда у државину заложеноме по-

10 ХЈп§ег, ЗујЛет 1 отр. 386 нрим. 17. 11 § 449 ауст. зак.: „Заложно право односи се увек на кагсву пуноважну тра;кбину, али свака тражбина не даје основа аа прибављање иаложног права. Овај основ потиче пз закона, судске одлуке " А § 451: „Да би се заложно право прибавило, мора заложену покретн.у ствар узети на чување поверила1|, који има основа...."