Branič

104

Б Р А Н II Ч

имањем, онда је суд погрешио што ову меницу није ценио но §. 80. трг. зак. и тиме утврдио: „да ли је обвеаа туженога А. по §. 377. гр. суд. пост. доказана." Усвајајући ове примедбе Касационог Суда, трговачки суд својим решењем од 12. Марта 1902. г. Бр. 4480 одобрио је тражену забрану на покретност туженог А., бивтнег члана фирме А., Б. и В., развијајући своје разлоге овако: „Из поднете вучене менице види се, да су исту за фирму „А., Б. и В." акцептирали А., Б. и В... Пошто је ова меница вучена на фиуму „А*. Б. и В.'- као трасата, то се горња лица, као акценганти, имају узети као преставници односно чланови саме поменуте фирме, а као такви они су по §. 24. трг. зак. одговорни солидарно један за све и свп за једног целим својим имањем за све обвезаности ортачве под заједничком фирмом учињене. Како је на поднетој меници ставио свој пријем и потпис А., према коме молилац (тужилац) тражи забрану, то је он самим тим одговоран притежатељу менице за дуг по §. 116. трг. зак. с обзиром и на §. 24. трг. закона. Пошто је пожалби туженога А., Касациоии Суд (III. одељење) својим решењем од 3. Априла 1902 год. Бр. 2929 оснажио ово решење трговачког суда о одобреној забрани, трговачки суд имао да донесе своју одлуку по већ постојећој правдајућој тужби, и нашавши да нема места кратком иоступку, одредио рочиште за расправу овога спора, пошто .је претходно наредпо тужилачкој странп да поднесе препис тужбе са прилозима за тужену страну, коју је истој доставпо на одговор. По свршеном извиђању трговачки .је суд пресудио: да се тужилац Е. одбије од тражења као нсумесног и за то је дао у својој пресуди од 4. Октобра 1902. г. Бр. 15443 ове разлоге: „Поднесеном меницом, која је у свему устројена по §. 80. трг. зак., доказана је обвеза туженога А., Б и В., чланова фирме: „А., Б. и В ", на коју је вучена, а коју према подиесеном огласу у Бр. 284. 1900. г. „Срп. Новина" могу једино сва троица пуноважно обвезати. Поднесеним нак трећим огласом у Бр. 157 „Срп. Но.шна" од 18. Јуна 1901. г. доказано је да су чланови фирме „А., Б. и В." пренели све обвезе фирмпне на нову фирму ,,Б. и В.", п да су ту објаву три пут у званичним новинама објавнли — § 188. гр. пост. По §. 6. трг. зак. трговац који фирму мења или преноеи, дужан је тај пренос објавити преко Новина, а по §. 303. а, грађ. зак. ако нико за шест недеља, рачунајући од трећег огласа, не протествује противу тог преноса, ои снажан остаје. Како нико па ни тужилац у року од шест недеља од 18. Јуна 1901. г., као дана последњег огласа, нису цротествовали противу преноса имовине п обвеза фирме А. I). и В. на „фирму Б. и В.", коју су еастављалн Б. и