Branič

ИЗ СУДНИЦЕ

10б

В., то је члан бивше фирме, туженн А. испао пз обвезе. Ово тим пре, што и заштптник Б. тврди да су обвезе фирме „А., Б. и В„ прешле на њега и В., чланове нове фирме „В. и В." Према овоме тужилац Е. има се одбити од тражења наплате овог дуга од туженог А. Суд је даље нашао, да је према § 341. грађ. суд. пост. неумесан навод тужилачке стране да нема места заштити, као и да тужени А. није могао пренети своје обвезе на др.угога без одобрења по.вериопа, јер по § 303., (а.) грађ. зак. он је пренос објавио, а повериоци у року од шест недеља протлву тога нису протествовали, те су на тај начин прећутно на њега и пристали. Прећутан пристанак иовериоца А. утврђује се уверењем поднесеним у одговору на тужбу, пошто се из њега види, да је тражбину пријавио у стецишну масу „Б. и В." — као пријемник обвезе фирме „А., Б. и В." — §. 872. грађ. зак. По незадовољству тужиоца Е. Апелациони Суд је нашао, да пресуда трговачког суда није на закону оспована, јер је исту погрешно засновао на §. 303. (а.) грађ. зак., па је пресудио: да тужени А. плати тужиоцу Е. меничну суму у 500 круна са пнтересом, таксом и трошковима, и то са следећих разлога: „Није овде у питану, важи ли пренос ствари или права каквог, нити обвеза коју бп дужник па себе примио, у циљу оштећења поверилаца, него је овде у пптањ.у обавеза туженог А. наспрам тужиоца, и Апелацнони Суд налази: да се тужени А., исге обвезе не може ослободити без пристанка повериоца — §. 872. грађ. зак., спрлм чега је без утицаја оглас о преносу фирме штампан у службеним новинама (в. прплог у акту Бр. 9823). Према томе, а иошто се из меиице од 15. Августа 1901. гоч. приложене у акту Бр. 2694 види да су исту за фирму А., Б. и В. акцептирали А., Б. и В., као ортаци, а ортаци су по §. 24. у вези са §. 116. трг. зак. солидарно^. одговорни за обавезе фирмине целим својим имањем, то ценећи поднесену менипу, Апелациони Суд налази, да је иста устројена по §. 80. трг. зак., и да се тужени на плаћање спорног дуга има осудити са интересом од прошлог рока до наплате — §§. 24. н 602. грађ. зак. — То што се тужилачка фпрма за наплату свога примања према уверењу приложеном у одговору на тужбу под Бр. 9823, оОратила у стеципшу масу ,,Б. и В." не може да користи туженоме А., јер као што је наведено, обавеза дужника је солидарна, и тужилачка фирма могла се према §. 545. грађ. зак. и решењу уз исти §. од 7. Октобра 1846. В. Бр. 1312 обратити з наплату на ма кога од дужника а на туженог А. још и за то, што се наплата из масе ,,Б. и В ", као што гласи предње уверење, није ни мог.па извршити и пријава је повучена из масе." Жалбу туженог А. на ову пресуду Апелационог Суда, коју је изјавио Касационом Суду, одбацио је Касациони Суд и пресуду