Branič

Значајна су иавођења о исихолошкрм значају масе у кримиаалном погледу. Фери пма бесумње право, када наглашује, да на психолошком пољу уједпњење разних пндивидуа, никад пе показује исти резултат као сума делатностп сваког иојединца. То су соцпјални узроци, које је Ашафенбург у своме делу изнео. У индивидуалне узроке, ставио је факторе: порекла и васаитања; образовање, сашросш, аог и породични положај. Околину и о-кудицу у васпитању Ашафенбург најјаче истпче као најопаснијп извор злочина. Што се тпче ишалијанске школе, која на прво мссто тражи да утврди анатомске особине злочинчеве, Ашафен*'ург је много не ценп. И у психологији злочинчевој неће да зна за извесне црте, које би за њ биле карактеристичне. Према Ломдрозу врло .је оштар а још више према Ломброзинпм присталицама у Немачкој Блајлеру и Курели. Докле италијанска школа и ако не у свима злочинима, оно пнак у једној доброј трећини види нарочити телесни и душевни маркантпи тип, с^еИдиеп^е иако, рођеног кривца, дотле Ашафенбург неће нпшта да зна о рођењу. Ашафенбург је према душевним аоремећеностима код злочинаца груплсао свз злочинпс у седам група: 1. случајне зточпнце, '2. злочинце у афекту, 3. злочинце према приликама, 4. злочинце с предумишљајем, б. змочинце у иоврату, 6. злочинце по навици, и иапослетку у груну, 7. злочинце са таквим занимањем. Нарочито је важан трећи део књпге, који говорп о последицама узрока и о мерама у борби против злочина. Криминална физиономија садашњице не може нас випте задовољаватп, а даје то тако, сведочи нам ужаспо, свакодневно, множење младпх злочинаца. У срества у борби против злочина узима као најважније и на првом месту борбу против алкохола,. за тим увођење хигијенских станова, болница. домова за убоге старце и изнемогле, проналажење рада онима, који га немају и т.д. Далеко бнсмо отишли ако бисмо хтели навести и мисли Атнафенбургове о кривичној пдговорности, слободној вољи, казни и њеној применп и т. д. Навешћемо само још то, да п он мисли, као и сви модерни правници: да ће у оудућности условна осуда показатп више успехч од саме казне. За будуће реформаторе кривичног права неће вшпе бити довољна теорт ка апстракција, већ носматрања и искуство морај.у Оити осиовица, са кога ће се полазитп у градњи но; ама, којима ће се осигурати свачије право, чему је класична криминалистика увек тегкила, алп пе п доспела. — и Б]ј»анич 9