Branič
18
БРАНИЧ
Не задржавајући се на детаљно излагање изузетака, којеје римско право доиуштало од општега правила односно заступништиа, покушаћу да дам оцену на гледиште научара: Пухте, Вангерова и Бухке, који допуштају, да .је заступништво у римском праву било такође у одношајима тестатора и наследника, од којих се први јавља у односу према трећим лицима као заступник својих наследника 26 . Са мишљењем ових научара ја се пе могу сложити. По моме мишљењу, грешка, коју су они учинили, састоји се у томе, што они сматрају тестатора као заступника својих наследника, мишљење у основи противно институту заступништва, како га разуме сувремено право, а такође, такво се гледиште не може правдати ни с појмом заступништва у оном смислу, у каквом га је допуштало римско право у извесним случајевима. Они заборавл>ају, да тестатор закључује све правне радње у своје име и тек условно их предаје својим наследницима. Тестатор ради искључиво вно попппе и према томе, њему се не може приписати значај заступника, јер би у противном изашло то, да тестатор, рецимо отац, представља своје дете,које ће се тек родити, које и не постоји у времену закључења правнога посла. Тако исто, ја се не могу да сложим ни са мишљењем оних научара, који бране гледиште, да се наследници јављају као заступнпци тестатора, испуњавајући његове обавезе. Кад би се ово мишљење признало као основано, оида би се морало дрећи са свим института заступништва, који постоји у грађанском праву. Они мешају два појма, који су у осн вн противни један друг м; заступништво се у грађанском праву дозвољава, кад заступник врпш правну радњу у место и у име заступљенога и према томе овај смисао не треба приписивати заступнику или боље рећи иредставнику (јиа гергезен^аИошб) у наследном нраву, које има свој нарочити значај, а које се састоји у томе, што наследник при извесним законом одређеним условима, а по његовој жељи (јер се он може одрећи наследства, ако му оно не докоси никакве користи, изузимајући случај, кад се наследник прима наследства, ради одржања части тестатора, па ма наследство и не ишло у његову корист), постаје сопс/гвеником ствари, које су припадале тестатору, постаје поверилац по тражбинама, по којима је тестатор бно поверилац и најпосле, постаје дужником по обвезама, које су лежале на тестатора тако, да се наследник обвезује да плати и дугове тестатора. Је ли могуће у случају заступништва код наследства, да наследник учини ма шта у место и у име тестатора? Довољно
39 Ово је гдедиште изложено код Ввецкога, Љ. стр. 47.