Branič

ЗАСТУПНИШТВО У ГРАЂАНСКОМ ДРАВУ

21

права. СувременОм грађанском праву непознати су институти, који су постојали у рпмском праву, као: ропство и имовна бесправност римске породицз под силним утицајем ракег 1'аппИа8а-а. Сувремено грађанско право. а нарочито обичајно право, морало је са свим истиснути римски принцип и супротно римском праву створити такав институт з (ступпишта, п > коме се као једини субјект нравнога посла <5матра принцицал (заступљени); институт, који није био познат римском праву, које је сматрало свакога заступника као субјекта правне радње, коју је он закључио. И заиста, сувремено грађанско ираво створило је такав институт, по коме за заст пни\а закључени уговор нема никаквих последица, за заступљенога пак произлазе оне исте последице, као да је он сам закључио уговор. 28 Даиас су сва јевропска законодавств I нризнала потиуно слободу заступништва. 30 (Наставиће се)

Ххшерес засшареба за шри годвме од ЈУ1арка Сто|ановића адвоката Из броја 4. и 8. „Гласа"* видимо, да је у Касационом Суду било настаЛо питање: да ли и интабулисани интерес застарева за исто време, за које и неинтаОулисани? П не само то, него одатле вилимо још, да се пре тога по разним његовим одељењима и разно ово питање решавало. Интерес неинтабулисани застаревао је за три годииа. А интабулисани у неком одељењу застаревао је за три године, као и неинтабулиоани, а у неком пикако. (У осталом, ја ово говорим по ономе што се види из 4. и 8. броја „Гласа". А у мојим хартијама, у којима се налази разних случајева оваког суђења не само по овој врсти правиог посла, пего и по миогима другима, имам ја и случај: да и по решењу опште седнице Касационог Суда не застарева никако ни ингерес неинтабулисани!). 29 ВиндшеидЂ — „обч. облјат. мо рим. праву'", § 65 етр, 147 и Евецкш в. стр. 3—4. 30 Васковскш — ,.учбеникЂ гражд. права," књ. I. стр. 143 *) Овај .је чланак г. Марко Стојановић био написао за „Вранич", али га је уступио и „Тргопинском Гласшгку", да бн се н.име уаознала и шира чигалачка пубдика. Уредништво „Бранича"