Branič

Б Р А Н И Ч

казао: „ма да је и у јавне књиге ааписан и обезбеђен", а не би оставио, да § 928. д. остане онакав, какав је." То је четврто у мишљењу касационе мањине. По ономе што је наиред речено о природи овога поста, законодавац није ни могао хтети, да у застарелости разликује ннтерес интабулисани и неингабулисани. Законодавац је ондашњи знао тај правнл посао како треба. Није тај закон писан ових последњих година. Наведени § 928 ж. одређује застарелост за облигациони дуг. Застарелост је од 24 године. Облигациони дуг, то је и најчешћа, и најјаснија, и најпознатија обвеза која се интабулацијом обезбеђује. И данас има обичних људи којима не иде у главу да могу застарети и потврђене и интабулисане облигације! А онда кат језакон писан, било је таквих људи и више. И метнувши онај додатак, да и облигациони дуг за 24 године застарева ма да јеиујавне књиге записан и обезбеђен, законодавац је и код ове најјасније обвезе пресекао свачију неверицу у ову застарелост, и У ствари положио тиме и правило: да се код застарелости не води рачуна, је ли што од онога на што се оно односи, на неки начин обезбеђено или где записано. У осталом, по тој логици у мишљењу кас-ациопе мањине, не би се од застарелости спасао само интабулисани интерес, пего би ту срећу морале доживети и све друге интабулисане обвезе. Јер осим застарелости двадесетчетиргодшпње, ни зако.ју другу није у закону казано, да се она одређује, без разлике, било или не било обезбеђено оно за што се она одређује. Није боље у мишљењу касационе мањине ни осгало тпто ће за овим доћи. * „У прплог овоме нашем мњењу, да наведемо и пропис §. §. 327, 328 и 329. грађ. зак. и тач. XIX. уредбе о ипт. код §. 326. грађ. зак." То је пето у мишљењу касационе мањине, као доказ да интабулисани интерес не застарева. Ти наведени прописи гласе овако: ,,§ 327. Кад је дуг какав у књиге судске уведен, и на непокретно члје добро уписан, или убаштињен (интабулиран), он је ондатакозаононепокретно добровезан, даоно свагда за подмиривање истога дуга служити мора без призрења на особу, чији је или у чијим се рукама налази исто добро " „§ 328: Ако се такво под баштинском залогом (ннтабулацијом) налазећи се добро на другог пренесе, то оно и дуг уписани за собом носи. Ко такво добро исплати, а не мотри, да ли дуг