Branič
в р л н ii ч
7) „Дајући дужннк облигацију (или исправу пуноважиу) да ће платити дуг са интересом, он се обвеаује, да врати и дуг и да плати интерес; па кад се оваква и у овом смислу обвеза и интабулише, онда таква интабулисаиа обвеза (обвеза која је на непокретно добро у судске књиге уведена), да ће се исллатити дуг и интерес, непрестаје, — §. 911. грађ. зак. — пре док се не испише. (в. п §. 947. ист. зак.)." То је седмо у мпшљењу касационе мањпне. Дакле па оно, к чему се као нагињало у разлогу петом, у овом разлогу седмом легло се сасвим. Интабулисана обвеза не престаје пре док се из судских књига не испише! — Тако. Нек се зна: ко јестарији. Старија је обезбеда од обвеае! Али, ето, касациона се мањина ради овога позвала и на параграф! Позвала се на § 911 грађ. законика. Тај параграф гласи овако: „Обвезе на непокретним добрима лежеће и у јавне књиге заложне уведене не престају пре, док се не испишу, баш да би на ону исту особу прешле, којој право припада". А ево какав је смисао тога чараграфа. Напред сам споменуо, како има винге начина, на које обвезе престају. Споменуо сам онде, где сам казао да у те начине спада и застарелост, по којој такође може обвеза престати, без разлике 'е ли иптабулисаиа или не, онако исто као и кад би била испуњена, готовим новцем измирена. II оно јс тачно што сам казао. Међу тима начинима за престајање обвезе има и један начин који се обично зове конфузија. 0 том начину говорп наш § 910, и тај се начин ту зове спојење. То је случај кад се празо и обвеза стеку у једном лицу. А то може доћи из разних узрока. На прилику: мој брат дугује мени по облигацијп 1000 динара. Мој брат умре, и ја га наследим. Имовно што је био он, то сам сада ја. Што је дуговао он, оно сада дугујем ја. И тако сам ја у овом случају самоме себи дужник. Али то нема смисла, и зато е у праву утврђено, да је и такав случај један начин на који обвезе престају. Изузетак је од тога само: кад је обзеза интабулисана. Али је томе изузетку узрок и смисао сасвим други, а не онај, који му се даје мишљењем касационе мањине. Пре свега јасно је, да се тај изузетак чини само код конфузије, а не и код других којих начина на које обвезе престају. Не чини се ни код једиог другог начина па ни код застарелости, која је такође, како смо и напред видели, један начин за престајање о.бвезе.