Branič
54
Б Р А Н П Ч
тежи неограниченој и неподељивој посесији своје жене, и, но томе, по самој својој прпроди, он је л>убоморан; изневерена женабациће сз свом својом мржњом на супарницу, која јојје преотела мужа, а опрашта овбме последњем само ако мисли, и ако се нада, да ће понова њиме овладати. Али, и у случају измирења, кад је живот супруга ушао понова у пређашњи колос.ек, мпр међу п.пма траје само д тле, док нова сумња у нсверс.тво не пробуди у женином срцу, сву пређашњу мржњу и увређеност, коју она, по својој природи, враИа не на мужу, већ свагда па својој с-упарници." Друга пслхолошка црта женске луше садржи се у томе, што се жена, која искрено љуби, потпуно потчињава целим својим бићем човеку, кога љуби, што је приметила и Жорж Садд 2 : „Љубав то је драговољно ропство, за којим чезне женска душа", вели она, и њеном се мишљењу придружује и Куно Фишер 3 : „Женина природа тражи потпуно потчињење човеку." С тога није чудновато, да ее жена јавл>а саучесницом човеку у његовпм преступима, и закон, казнећи слично саучесништво, мора узимати у обзир, да она, по својој природи, не може друкчије поступити, не може а да не буде веран друг свога драгога, пе може, а да не буде његова непоколебљива саучесница, како у његовим добрим, тако и у његовим злим делима. Само женина љубав према човеку готово свакада бива необјашњива. То је загонетка, коју ниједан мислилац и философ није могао да одгонене. Поставка Шопенхауерова, да жену пленп само снага и мужаштво, а ум или геније да је одбијају од човека, не исцрпљује потпуно сву психологију те области жеиске душе, у којој се, по речпма Гросовим: ,,све јавља могућпм." Аутор ие пориче и пријатељство између човека и жене, које изазива извесио неиоверење у психолога, али сматра га могућим, при појави једног од ових три услова: 1, ако године страна не допуштају међу њима друге одношаје, осем пријатељских; 2., ако су од детињства одношаји били чисто братски, и 3., ако су обе стране тако створене, да одлучно једно друго заволети пе могу. Последње две тачке, ипак, веома често оспоравају криминалисте.. Пређимо на други силни нокретач душе — мржњу. Ту не треба, но мшплењу Гросовом, заборављати изреку, која се у многпм случајевима показала као оправдана: „Кад вас жена мрзи, она вас је љубила, љуби, или ће вас л>убити". Женина је мржња непоштедна и осветничка; у опште, по мишлењу Јувеналову, а поиут њему и Гросовом, осветљивост је стецифична жеиска особина, и никоме освета не даје такве злобне радости као жеии
2 воогЈ^е 8ап<1. ^еШ-ез (Г ив уоуа^еиг.
3 Кипо Пасћег, везоћЈсМе с!е]- пеиегеп РћуХозорћхе.