Branič

Ж Е Н А Н А С У Д У

Оштро п сурово пзражава се, у том погледу Св. Грпгорије, који тврдп, да је „женпна мржња гора од мржње ђаволове: овај ради сам, док жена узима себи у помоћ још и ђавола", и народна пословица каже: да „оно, што се ни сам ђаво не одлучи да учини, поручиће то старој жени." Напоредо том опште-распрострањеном мшпљењу о с.;лпни женинпх осећаја, придружује се свакада њеиој слици представа и о њеној слабости. Каит налази, да је ради изучавања свега човечанства потребно, пре свега, изучити жену, зато, јцто тамо где одсуствује сила, тамо је механизам свагда јачи и вшни вештачки. Али слаббст апсолутно не треба тражпти тамо, где се обичио мисли наћи: ни морално, ни физичкп жена није слаба. 0 моралној жешшој сназп већ смо говорили; као доказ, пак, њене физичке издржљивости служе многобројни примери, нотврђени закључцима лекара. Билрот је вршио своје нове операцпје над женама, говорећи, да су оне много способније да подносе болове него лд људп. Свп искусни специјалисти тврде, да ппједан човек не би подиео опих мука и болова, које издрже жене при порођају. И тако, женина се слабоет јавља не у њеном моралном строју и физичкој оргаиизацпји, — она је у њеном мишљењу. На пример, обично се пршшсују женпиој слабости иоверљивост п иеспособност, да чува тајну. Али значајно је то, да, по испитдвању Кантовом, жена одлично уме да чува своје тајне, и издаје само туђе, а то с тога, што ннје у стању, да измери зло, које тиме може прпчпнити. Сваки искусни криминалист зна, да се већина. преступа, пзвршеннх или намераваних, открију услед женине бр бљивости; чиновнпци псчражне полиције ради својих истражпвања оперирају поглавито међу женама У опште, Грос, резимирајући своје погледе иа психнку жепе, вели, да жена не стгји горе, ни бол,е од човеЈса; она је само друкчије ограиизовапа него он, и, као што је све у природи створено хармонично, тако и она потпуно одговора сврси својега бпћа. „Н. Ж. И. Л." Д. С. ПетновиЋ с^.. Оцене и прикази ВепесШск, 1)г. Есћшшс!, 1)је АЛуокаЈиг иивегег ХвН. VIII. и 116. стр. \\'](Ч1 Мапу/зсће Уег1а§8ћисћћап(11ш1§'. Пре краткоЈ- времена угледала је света књига, чији наслов горе псписасмо из пера бечког адвоката др. Бенедикта, који је