Branič
4
Б Р А Н 11 Ч
Хипотека у опште као институт странога — грчкога права, лагано се уводила у римско право, благодарећи правосуђу претора. Али за једну законску хипотеку даваоца под кирију — било је у Риму погодно земљиште, и она се брзо одомаћила, отварајући тако пут и осталим законским хипотекама, које су се у току времена уводиле у римско право, и стварајући све више и више несигурност у правном саобраћају. 2 Да даваоцу под кирију унесене ствари служе за обезбеду неплаћене кирије, лежи у самој природи ствари. Дернбург у своме доле означеном делу лепо то црта овим речима: „Са свим је природно доћи на мисао, да се давалац због неплаћене кирије држи оних ствари кирајџије, које се у закупљеном стану находе, и чије изношење он може спречити затварањем своје куће. Зар не би непрактично било нагнати даваоца, да неплатиши кирајџији допусти иселити се, па да затим са великом муком и заобилазним путем изнуђава наплату кирије?" Па ипак, и ако је очигледно, да даваоцу унесене ствари треба да служе за обезбеду кириЈе, правна конструкција овога средства обезбеђења спорна је међу писцима и неједнако је изведена у разним законицима. Прво је спорно питање: да ли је ово средство обезбеђења нарочнта врста права задржања, (газ ге^епИошз), које овлашћује даваоца, да унесене ствари задржи у својој кући, док му се кирИЈа не плати, или је право заложно право. Браниоци мишљења, да је ово средство обезбеђења право задржања полазе са тога гледишта, да |е за свако заложно право на покретним стварима потребно, да оне буду у државини заложнога повериоца, а то баш није случај код овога средства обезбеђења, јер унесене ствари остају у државини кирајџије. Па како је тежиште овога средства обезбеђења у овлашћењу даваочевом, да унесене ствари задржи у своме локалу за обезбеду дужне кирије, то је онда средство обезбеђења даваочевог право задржања а не заложно право. Међутим, ово је резоновање погрешно. Право, које ради безбедности кирије има давалац према унесеним стварима нема ничега заједничког са шз ге^еппошз, како је овај институт развијен у римском праву. Јиз ге^егЦлошз не долази у средства за обезбеду потраживања, већ овлашћује дужника, да своју обвезу према повериоцу, рецимо односно
2 Ве:га1гаг$, Р&ш1гесМ. В. I. стр. 292 и сл.