Branič

ЗАКОНСКО ЗАЛОЖНО ПРД§0 ДАВАЛАЦА ПОД КИРИЈУ И ЗАНУП ОД ДРД-Г- АРАЈЈЂЕЛОВИЋА СУДСК11 ЦИСАГ У ОСТАВЦИ Законско заложно нраво даваоца не обухвата по нашем грађ. законику и поступку ни оне ствари кирајџијине, које не могу бити предмет судске залоге-' 1 , које се дакле не могу узети нп у попис за извршење предаје. По § 471 грађ. пост. не могу се узети у попис за извршење пресуде наЈнужније дужниково покућанство, преобука и одело поред других још ствари ближе одређених у истом закон. пропису. Водећи рачуна о томе, да би безобзирно извршење пресуда из дужниковог имања стварало бескућнике, лишене и најнужнијих ствари за опстанак и часну зараду, законодавац ]е у интересу целине донео ово законско наређење, које се као шз оо^епз не може мењати посгупцима приватних лица. Прематзме ствари побројане у § 471. не могу се узети у попис за извршење ма какве пресуде. па дакле ни оне о дужној кирији. На ове се ствари дакле не простире заложно право даваоца, јер оно води у крајњем случају продаји сгвари, а ово је § 471, искључио од пописа и продаје. Истина да се овим прописом даваоци мањих станова под кирију гогово сасвим лишавају безбедности з" кирију, јер кирајџије оваквих сганрва обично ниТшта више и немају СеМ „Најнужнијег" покућства, али кад је у пигању интерес целине, онда Је овакво наређење законско и поред несигурности давалаца под кирију сасвим на своме месту, у толико пре што су они обично материјално боље сигуирани, те им несигурност за кирију неће тако тешко пасти, као сиротноме кирајџији продаја неопходно потребних ствари.

31 Овако и немачки грађ. за.к. § 559 1п Ипе.