Branič
86
Б Р А Н И Ч
Међутим ово благодејање има дужник само у ван стецишном поступању. Падне ли дужник под стечај, онда заложно право дејствује и према овим најнужнијим дужниковим стварима, и ако му повериоци, као што прописује § 134 стец. пост. не допусте да се исте из сгец. масе иставе, и њему на расположење предаду, тада сеи те ствари продају, а из њих првенствено измирује давалац за дужну кирију. Још једна гачка §471 тиче се нашег заложног права, тачка трећа, којом се прописује, да се у попис за извршење пресуде не могу узеги сгвари кирајџије или закупца, које би за безбедност кирије нужне биле. Овај јепропис поред § 686 грађ. зак. излишан. Јер баш да се и узму у попис и гтродаду ове ствари, ипак то ништа не шкоди даваоцу под кирију, кога је законодавац хтео зашгитити, јер његово заложно право на овим стварима старије је у рангу од доиније извршенога пописа, и при распореду новаца он би се прво измирио за дужну кирију. Поред заложног права на унесене ствари даваоцуприпада исто право и на плодове ових ствари. Ако би се на пр. крава у штали издатој под кирију отелила, онда заложно право обухвата и теле (§ 315.) Долазимо сада до интересног и у законодавствима различито решеног питања: на чије се сгвари простире ово право? Да ли на унесене ствари у опште, без обзира: да ли оне припадају кирајџији или неком другом лицу. Она законодавства, која даЈу заложно право даваоцу у опште на унесене ствари> без обзира на лице коме оне припадају , правдају то тиме, што треба заштитити даваоце од несавесних кирајџија, који се могу уселиги са туђим стварима, и на тај начин лишити даваоце законског заложног права, на које је он при закључењу уговора рачунао. Наравно, да она штите савесног даваоца, који ]е при уношењу ствари налазио ш ћопа Ме, који је дакле са разлогом веровао, да су унесене стварп својина кирајџијина. Јер као што савестан прибављач туђе ствари стиче својину на овај по овим законицима, исто се тако заштићава и савестан прибављач заложног права, као права са мањим дејством од права својине. На овоме гледишту стоји на пр. аустриски грађански законик 22 (§1101), дајући ово право даваоцу и на ствари, кирајџији од трећих поверене, упућујући у исто време на § 367, који искључује тужбу за
гз Такође СоДе ст! аИ 2102, швајдар. зак. агс. 294.