Branič

ЗАКОНСКО ЗАЛОЖНО ПРАВО

својину према савесним држаоцима, ако ови докажу да су ствар прибавили од лица, којима је тужилац спорну ствар поверио. Друга законодавства 23 стоје на гледишту да нема стварне погребе 24 распрострети начело заштите савесних прибављача права на туђим стварима и на савесног даваоца, и да су у практичном животу врло ретки случајеви, да кирајџије уносе у стан и туђе ствари. Тога ради они дају заложно право даваоцу само на његове сопствене унесене ствари, сматраЈући да је неправичније огттеретити туђу ствар заложним правом, које води евенгуалном отуђењу, но изложити даваоца могућности, да услед несавесности кирајџије буде оштећен, ако овај унесе туђе ствари. На сваки начин да је тешко одредити шта је од овога двога неправичније, јер све зависи од конкретног случаја. Међутим не може се одрицати, да правило о заштити савесних прибављача према сопственицима ствари треба што је могућно више сузбити. У нашем случају у толико пре, што су даваоци под кириЈу обично боље ситуирани материјално, те ће се у већини случајева осећаги као мања неправда да давалац изгуби кирију, пошто су унесене ствари туђе, но да сопственик ствари изгуби због заложног права својину. Наш законик у § 686 не изражава се јасно, да ли заложно право обухвата и туђе ствари, ма да би се по речима „ствари од закупца и кирајџије унесене служе за сигурност ономе...", могло мислити, да заложно право обухвата све унесене ствари без разлике чије су. Ипак ваља се обазрети на § 314. Ма да овај параграф има поглавито у виду уговорене залоге, ипак је несумњив.) да он важи и за законска заложна права. Заштитити дакле савесног прибављача заложвог права на туђој ствари нема месга по нашем законику, јер § 314 категорички прописује, да „сваки само своју сопствену ствар заложити може", и да „залога на туђу ствар не важи ништа", кога прописа нема у аустриском грађанском законику. Законик наш штити само савесног купца туђе ствари (§§ 220, 221). Кад дакле нико не може туђу ствар уговором заложити, онда је нико не може ни унети у закупно добро са дејством, да на њој постане заложно право даваоца.

23 Пруоки ландрехг А. 1 ј . Е. I. 21 § 395 и деклар. од 21. VII. 46. Немачки грађ. зак. § 559. За римско нраво узима ое, и ако нема лиректна доказа, да су туђе ствари биле искључене ШИск, Сотт. В. 18 стр. 415. 2Ј Мо41уе 2. Еп^у, Лез В. 6. В. В. II. стр. 415.