Branič

88

БРАНИЧ

Често се код нас дешава, да жена кирајџије полаже право својине на унесене ствари. Ако она успе, да право својине докаже, онда по нашем законику давалац нема заложног права на унесеним стварима,, јер су унете ствари туђе. Муж није властан залагати ни отуђивати (§§ 767, 768) без одобрења женине ствари, па према томе ни уношење тих ствари не ствара на њима заложно право. С гога је за даваоца једини начин, да и у овјм случају осигурају себи заложно право на унете ствари у томе, да уговор о кирији са мужем и женом закључе, или да засебним уговором са женом добију заложно право на унесене ствари. Наш законик није засебно прописао, у каком односу стоји давалад према стварима подкирајџије. Јесу ли и ове заложене даваоцу? У каквом односу стоје давалац под кирију и подкирајџија, те да се може узети, да даваоцу припада заложно право и на подкирајџијине ствари? Римски правници помагали су се фикцијом. 25 да је између даваоца и подкирајџије прећутно закључен уговор, и да с тога подкирајџијине сгвари служе као залога. Други су порицали да давалац у опште има заложно право на овим стварима. И законодавства нису у овоме сложна. Док на пр аустр. грађан. законик даје ово заложно право даваоцу® немачки грађански законик (§ 559) одбацује га. При решењу овога питања ја мислим да ваља имати на уму, да давалац не долази ни у какав непосредни однос према подкирајџији. Унесене сгвари у његово добро унете су на основу уговора између кирајџије и подкирајџије, и оваЈ последњи не схоји према даваоцу ни у каквом облигаторном одношају. Сам факат, шго су подкирајџијине ствар I унете нпр. у кућу даваоца, није довољан да оправда залогу даваоца на унеге подкирајџијине ствари. Уношење само по себи нествара заложно право даваоцу зећ тек онда, кад је последица уговора о кирији између даваоца и кирајџије. С тога је по моме мишљењу добро учинио немачки законодавац, који даваоцу не даје никакво право на унесене ствари подкирајџије. Наш законик не садржи никаква специјална наређења о овоме, али с обзиром на § 314. нећемо погрешити ако

25 ОепЛиг^, ор. сК. стр 305—308. 26 З^аћеигаисћ, Сошшеи^аг стр. 297 В. II. мишљења је, да иодкирајџпјине ствари сдуже као залога даиаоау ,у јшсени кирије, коју он плаћч кирајџији, .ме1)ути.м иодкирајџија нема нрава, да се према даваоцу нозина на то, како је дужну кирију у напред платио кнрајџпјп.