Branič

ЗЛКОНСКО ЗАЛОЖНО ПРАВП

узмемо да давалац нема права заложног на ствари подкирајџије, Јер кад по овоме параграфу свзки само своју сопствену ствар заложити може, и кад кирајџија не може ни уговором залЈЖИги даваоцу сгвари подкирајџије, онда не може на њима ни законска залога постати у корист даваоца као лица, које не стоји ни у каквом облигаторном одношају према подкирајџији. Подкирајџија и његове ствари у истом су таком односу по нашем законику према даваоцу, као и свако друго липе, које би унело своје ствари у издати стан. Међутим ако давалац с!е 1е^е 1а1а нема заложног права на сгвари подкирајџијине, могло би му се с1е 1е§-е !егепс1а дати заложно право на тражбину кирајџијину према подкирајџији односно кирије. У овом случају тражбина кирајџијина лрелазила би зајелно са заложним правом на подкирајџијине ствари на даваоца — дакле један случај законског устуиања тражбине. Овако пак како је сада по нашем законику, давалац може само ставити забрану на потраживање кираЈЏИЈИно од подкирајџиЈе за обезбеду кирИЈе. Кирајџија пак према подкирајџији стоји у истом односу као давалац према кирајџији. Кирајџија има законско заложно право на ствари подкирајџијине за обезбеђење подкирије онако исго, као што има давалац на ствари кирајџијине. У овоме случају по смислу § 686 кирајџија се јавља у уло^и даваоца а подкирајшџа у улози кирајџије. § 5. Као што сам раније (§ 3.) рекао, заложно ираво даваоца претпоставља тражбину. За чијс обезбеђење оно служи. Настаје сада питање: за обезбеду којих тражбина постоји заложно право? Оно може посгојати или само за обезбеду кирије шш и за обезбеду других потраживања, која погичу из облигагорног односа, у коме услед уговора о кирији стоје један према другоме давалац и кирајџиЈа, као што је нпр. потраживање услед оштећења ствари, која се узела под кирију, уговорна казна због употребљавања ствари нротив уговора и др. Теориских тешкоћа око решења овога питања нема, и само се може имати обзира на правицу, која треба да је подлога свима законским наређењима. С овога гледишта посматрајући не би требало одрећи даваоцу заложно право на унесене ствари и за тражбину услед оштећења сгвари од стране кирајџије. И у римском праву (1. 2. 1). т диЉ. саиз. 20, 2), општем немачком праву, као и у пруском ландрехту (А. 1ј. К. I 21 § 395) даваоцу је припадало ово заложно право за све тражбине, за које се могла подићи асИо 1оса<д, а такође и § 559 немачког грађ. зак. прописује, да даваоцу припада ово право