Branič

Б Р А Н II Ч

за све тражбине из уговора о кирији. Наш законик, држећи се свога изворника 27 ограничио је ово право даваоца само за обезбеду кирије: „— може исте ствари свагда у залози задржати ради наплате јот иеплаћене цене". § 6. Ранг овога заложнога права одређује се по времену његова постанка, дакле по правилу од тренутка уношења ствари. Сва заложна и друга права, која би повериоци на унесеним стварима стицали после уношења, стоје у рангу после даваочевог заложног права. И овде дакле важи основно правило заложног права ргшг 1етроге роШг шге, које је наш законодавац изрично поставпо у § 330. За ранг заложног права на непокретним добрима, и које аналоге важи и за заложно право на покретним стварима 28 . Првенствени ранг даваочевог заложног нрава важи према доцнијим заложним повериоцима за суму целокупне кирије за све време трајања уговора, без обзира на то, да ли је рок плаћања појединим деловима ове кирије приспео или не. Ако је неки поверилац кирајџијин нпр. 25. маја ставио забрану на покрепшсг његову у стану, а кирајџија 1. новембра не плати дужну кирију за октобар, онда ће се давалац са својом тражбином пре наплатити из пописаних ствари, јер његово је законско заложно право пре постало од стављања забранг, још 1 маја, кад су ствари унесене, и важи за суму целокупне уговорене кирије за све време трајања уговора 29 Јер уговором о кирији давалац се обвезао уступити кирајџији употребу издате ствари за уговорено време, а кирајџија з; исту употребу платити извесну цену, чији је начин исплате често везан за пиједине рокове, тако да се делови уговорене целокупне цене — кирије плаћају по истеку свакога месеца, полугодишње, годишње ит. д. Услед тога често се дешава, да се од кирајџијиних ствари нико сем даваоца не може наплатити за своју тражбину, јер овај може сваком повериоцу, који би стекао заложно право на унесеним стварима после уношења, истаћи: да му кирија није плаћена, и не допусгиги изношење ствари с тога, што хоће да се користи својим заложним правом и за кирију, коЈа се има још плаћати до краја уговореног рока. У договору са кирајџијом дакле може давалац свако

27 В. § 1101 ауетриског грађ. зак., који прописује да заложно право служи за обевбеду кирије и закупнине. 38 Ни аустр. грађ. вак. не садржи иарично овакпо наређеље за покретве ствари. К|гсћ8(еПег, Соттеп<;аг, сгр. 281, пр. 2,, вели да ово иравило следује из „природе ствари," чему се нема пјта замерити. 29 Овако. јо и у аустр. грађ. зак. 3. 81)иђепгаисћ, Соттепкаг, В.П. стр. 895.