Branič

ЗАКОНСКО ЗАЛОЖНО ПРАВО

заложно право у висини своје тражбине због кирије изиграти. У нашем грађанском законику нема прописа о томе, да се давалац може користити својим заложним правом према другим повериоцима кирајџи)е само за извесно време у назад од момента, кад су други стекли заложно право на унесене ствари, и за извесно време у напред од исгог тренутка. Ако је неко закључио уговор о кирији извесне зграде за време од три године — рецимо од 1 јануара 1902 до 1 јануара 1905 године — онда заложно право даваоца по нашем законику служи за обезбеду целокупне трогодишње кирије. (Претпостављајући наравно да тражбина кирије није по § 928 д. застарела, што давалац може увек отклонити подижући благовремено тужбу). Повериоци кирајџијини, који би ставили забрану на његове ствари 1. јануара 1904 године, морали би да уступе пред даваоцем, који би тврдио, да му се дугује кирија од 1. ]ануара 1902 године, као и да хоће да се користи својим заложним правом за кирију, која се има платити за последњу уговорену годину. Тек кад се он са својом трогодишњом киријом намири, долазе други заложни повериоци на ред. Чак ни у нашем стец. пост. нема прописа о томе: за које време пре отварања стецишта припада даваоцу заложно право на унесене ствари сгецишног дужника. Зато се често дешава, да се даваоцу исплаћује кирија за шест и више месеци у назад од дана отварања стечаја, на штету осталих поверилаца дужникових. Немачки грађан. законик водио је рачуна о злоупотребама овога заложнога права, па је с тога прописао (§ 563,) да законско заложно право обезбеђује даваоцу кирију према другим заложним повериоцима кирајџије само за годину дана пре стављене забране за рачун кога кирајџијиног повериоца. Односно заложних права, која би била задобивена на унесеним стварима пре уношења, меродавна је савесност, ћопа Мез, даваоца у тренутку уношења истих ствари у закупно добро. Ако је давалац односно ових заложних права при уношењу ствари био савестан, ш ћопа Ме, ако дакле о постојању ових заложних права на унесеним стварима није ништа знао, онда је његово заложно право, и ако је доцније постало, прече у рангу. Ранији заложни повериоци изгубили су ранг свога заложног права према њему за то, што су пустили заложене ствари из својих руку. Новија законодавства, водећи рачуна о томе, да је најбоље обележје за постојање заложног права на некој ствари државина исте од стране заложног повериоца, постанак и тра-