Branič

Б Р А Н II Ч

јање 30 заложног права на покретноЈ ствари учинили су зависним од предаје и останка заложене ствари код заложнога повериоца, и према томе прописали да се заложно право губи, кад ствар изађе из руку заложнога повериоца по вољи његовој. Овога се начела у главноме држао и наш законодавац, који такође стоји принципијелно на гледишту, да је за постојање заложнога права на извесној ствари потребно, да ствар буде у државини заложно! а повериоца. Наш законик не говори истина изрично о томе, да заложно право на ствари престаје, кад ова вољом повериоца изађе из његових руку, али кад се тачно расмотре §§ 307, 312, 320, 325, 842 грађ. законика, види се: да се односно трајања заложног права и наш законик држи принципа, да је претпоставка за трајање заложнога права на ствари државина исге од стране заложнога повериоца, те да и трећим лицима залагање буде очевидно. Истина § 323 прописује, да заложно право на ствари престаје тек онда, кад је поверилац „безусловно" поврати дужнику, што хоће да значи, да поверилац може вратити ствар дужнику под условом, да своје заложно право на њој задржи, али ипак према трећим лицима, којима није познато, да ли је ствар враћена дужнику „условно" или „безусловно' - , остаје у важности принцип, да заложно право тра]е дотле, док се ствар налази у државини повериоца Ово ограничење у § 323 ја тумачим тако, да оно важи само што се тиче односа између дужника и заложнога повериоца Поверилац може на основу § 323 захтевати од дужника, да му условно дату ствар (на послугу за извесно време на пример) натраг врати у залогу; за трећа пак лица ово „условљавање" трајања заложног права и онда, кад се ствар врати дужнику, нема никакве важности, ако им то „условљавање" ниЈе познато. Трећа лица, која прибаве стварна права на враћеној ствари дужнику, прибављају исте без обзира на задржато заложно право повериоца на истој, које он може само према дужнику остваривати. Односно законског заложног права даваоца овоме користи и аналогија из'§§ 220 и 221. грађ. зак. Јер као штО савестан купац стиче својину купљене туђе ствари, односно добија за њу дати новаи, исто тако аналогијом даје се извести, да савестан давалац прибавља уношењем ствари заложно право на увесеним стварима са рангом пре ранијих заложних повери-

30 Немачки грађ. ваконик у првом одељку § 1253 проиивује: „Заложно право преотаје, кад заложни иоверилац .;алогу нратв залагачу или сонственику. Условљавање трајап.а заложнога права бе .Ј важности је.