Branič

ЗЛКОНСКО ЗАЛОЖНО ПРАВО

лаца. Тамо пропада власницима ствари право својине у корист савесног прибављача ствари, овде заложни повериоци губе ранг свога заложнога права у корист савесног даваоца — прибављача законског заложног права. Тенденција је дакле законска у томе, да заложно право губи услед тога, што заложни дтоверилац добровољно напушта заложену ствар, и ако зна, да се тиме трећи излажу штети, који прибављају ствар« мислећи да на њој нема заложног права, пошто је у државини власника. Губљење заложнога права премз трећим јесте извесна врста цивилне казне и опомена, да имаоци залоге не пушгају олако ствар из своје детенције. Исто важи и у случају судске залоге. По §. 406 грађ. пост. узабрањене ствари треба предати у првом реду именованом старатељу, који ће исге држати у име заложнога повериоца. Остави ли их поверилац код дужника, он се излаже опасности, да му заложно право изгуби ранг, или да заложно право сасвим изгуби, ако на исте ствари стекне заложно право савестан прибавилац или право својине Ако би пак кираЈЏија своју заложену сгвар насилно или потајно узео од повериоца, код кога је она у залози била, па је унео на пр. у стан даваоца, онда у овоме случају давалац не стиче заложно право на унесеној ствари, јер поверилац може тужбом (§ 223 други одељак) тражити, да се ствар од кирајџије одузме, и — њему — повериоцу као залога натраг врати. У овоме случају прече је заштитити повериоца, коме је против његове воље заложена ствар одузета, баш и онда, кад давчлац не би знао, да је унесена ствар била у залози код повериоца. Буде ли давалац пак при уношењу ствари односно заложних права, која на њима већ постоје, несавестан, т та1а Нс1е, буде ли дакле знао да на њима већ постоје заложна права, онда је његово законско заложно право млађе у рангу од постојећих већ заложних права Зашгитити несавеснога даваоца по закону нема места. § 7. Као што свако заложно право у крајњем случају води продаји заложене ствари ради измирења повериоца, тако и законско заложно право води продаји унесених ствари ради исплате дужне кирије. По §§ 312 и 320 давалац може, ношто издејствује осуду дужника због дужне кирије, предати пресуду полиц. власти на извршење, и захтевати ради измирења продају унесених ствари. Али давалац, и пре но што се приступи продаја ствари, има других права према унесеним стварима, која потичу