Branič

ИД6ЈЛ О ПРЛ15У — АУ1БЕРТ ЛАВАЛС Седамнајести је век говорио човеку о његовнм дужностима осамнајести га је научио г,оговим правима; да ли ће нам свршетак века, у коме смо, п.казатп: да су дужности и права речп подтеднако праане смислом? Апархија, расуло моралних приндииа створили су повпку, која је имала свој одјек у роману и на позорници. Појављује се нова ситуација, заисга то ијесте, јер скептицизаи, довољно одважан да доведе у пнтање све остало, дуго је респектовао принципе управљања. Не изгледаше да су у време Волтерово добро и правда били предмет дискусије; од њих се полазило у борби протпву злоупотреба, тражењу реформи. Међу најпоколебанијим идејама налази се Данас извеспо идеја о праву. Од једно две године, поводом стогодишњице револуције у Франиуској је, као и на страни, највише годило прављење биланса од 89. Питали су се: шта је остало од принципа, који су прокламовани са толико ентузијазма. Револуцији је пребацивано да се пије довољно бринула о идеалном човеку, као да опа није пмала доста бриге о Французу; истављали су јој на супрот позитпвна дата науке, еволуцију, која рачуна у свему само на иоетепене прогресе; говорили су јој да ова наука није допуштала ни слободу, јер је човек потчињен законима опредељивостн, ип једнакост, јер је природа арпстократска, у којој све бива селекцијом, и све очекује од најјачих и најбољих; чикали су је да уништи наслеђе, које поставља физиологија, једнбм речи: револуцији су се ругали да хоће да оснује уставни поредак и организује друштво на .једном апстрактном принципу, на идејп правде. Револуција је одговорила показујући овај исти принцип, који је усвојеп или прокламован свуда, исту потребу рационализма, која је продрла код народа, који су се некада удруживали да је утуку, а који непрестано преображавају своје устапове, идућп сваког дана све више путем, који је она обележила.