Branič

68

очевидац дела, изјавио да се на своје речи може заклети додавши, да се боји што је овом сведоџбом обелоданио злочинце, и да због тога лако може погинути; па је доиста и погинуо после три дана, пред својом кућом из намештене заседе; но поротном пресудом у којој је био главни мотив овај сведок осуђени су злочинци на робију, и ако сведок није био заклет. Принципијелна основа оваквом сматрању о важности незаклетог сведока, на основи справедљивости и потребе у правним односима, унета је у одредбу § 240 грађ. судс. поступка, што се овде само нотира ради ширег погледа на ствар. Одлуком оиште седнице Касационог Суда од 1. аирила 1900 год. бр, 3176 одржане су у сили примедбе одељења. 33 Убиетво ванбрачног детета. (Одлука опште седнице Касационог Суда од 20 Априла 1900. бр. 3729.) Оптуженица породи се у самоћи; дете замота џаком, остави га, и оно се угуши. Пресудом првостепеног Суда осуђена је на две године робије без окова за убиство ванбрачног детета (тачка 2. § 164. каз. законика). Апелација казнила је са 6 месеци затвора, за кривицу напуишања дешета, са намером да умре лишено сваке помоћи „без даљег њеног садејства око његове смрти" (први став § 165. каз. зак.). Разлози Апелационе пресуде. „Одредбом тачке 2. § 164. каз. законика, под коју је првостепени суд подвео ово дело, казни се мати, која своје новорођено ванбрачно дете убије, дакле лиши га живота позитивном радњом. Протоколом секције леша детињег, нијеутврђен ни један траг који би открио насиље, или другу какву позитивну радњу, која би произвела смрт детету. Напротив, из околности у којима је дете нађено (увијено дебелим џаком), изведен је закључак, да је оно угинуло у џаку услед угушења и ниске температуре која је тада била. Ове околности потпуно утврђују одбрану опту-