Branič

-X-

Б Е Л Е Ш К Е

253

једну мајску ренту у вредности од 2200 круна. Пер је са овим фалсификатима и лажном признаницом отишао у Лендер-банку, где му је тражена мајска рента издата. И Лендербанка и шеф тиролског друштва Фриц Целер изјавили су на претресу, да неће да сносе ову штету. Тужба за накнаду штете, коју је Лендер-банка поднела мотивисана је тиме, да је кривицом шефа фирме Целера, услед рђавог избора и недовољног надзора над чиновником Пером, овај могао доћи до жига друштвеног и хартије са друштвеним жигом. У одговору на тужбу наводи се, да је поступак Перов морао код новчаног завода побудити сумњу, јер су се и на меници и у спроводном писму налазили сумњиви знаци. Сам Пер није никада био представљен Лендер-банци као заступник Целеров. Лендер-банка је у осталом и сама посумњала одмах после исплате Перу, те је трагала за потписом акцептантовим и, и ако је била сазнала за фалсификат, није о томе известила Целера. Тада је се могло спасти било цела сума, или бар један њен део. Овоме претресу били су присутни као вештаци у банкарским пословима директор Алтман из Англо-банке и прокуриста Леви из Кредитног завода. Оба вештака су изјавила, да како сам облик посла, тако и начин на који се дотични за новац обратио, и његова личност нису могли дати повода Лендер-банци за каквим трагањем. С друге стране опет непојмљиво је, да Лендер-банка, која је по свој прилици на време сазнала за фалсификат, није одмах известила о томе господина Целера. Трговачки суд, као такав, огласио се био за ненадлежан, и када је у седницу позват и трећи судија — правник, суд је решио: да овде има кривице до обе парничче стране Кривица туженога је у томе, што је он Пера задржао у служби и онда када је већ сазнао, да је он опасан по туђу својину. Но већа је кривица на страни Тужилачке Лендербанке, која туженога — Целера — није на време известила, да је меница за покриће суме од 2200 кр. фалсификована. Ово је суд узео као доказано већ и с тога, што Лендербанка није ни покушала да овоме противно доказује. Сразмерно према величини кривице тужени је дужан да накнади 300 круна ренте тужилачкој банци, која се одбија од осталог тражења и осуђује да сноси две трећине парничних трошкова. Д-р М.