Branič

75

стоји на једној ствари, само на необрате плодове њене, али, пошто се у § 258. грађ. зак. плодови а и оно што се природом или рукотворином једној ствари прилаже, једним именом прираштајем ствари назива, а то све са оног тесног односа, који између главне и споредне ствари (плода, зграде и т. д.) постоји, то се онда појам овог законског прописа има раширити и на све прираштаје заложене ствари, који су са главном ствари скопчани (тач. 1. § 315. грађ. зак), јер ће само такво тумачење његвво одговарати намери законодавца израженој у §§ 189, 191, 258 и т. д. у којима је дао дефиницију прираштаја и определио природу њихову, а слагаће се и са основама здравога разума и природне правице (§ 8. грађ. зак.) Према изложеноме, залоге тужених као раније од тужиочеве на продатом плацу имају се распрострти и на дућан и све остале прираштаје плаца па према томе они имају прече наплате из цене од продатог плаца и дућана. Апелациони Суд усвојио је ове примедбе Касационог Суда. 41 роетојаље брака не може ее сведодима доказивати. Примедбама Касационог Суда од 10. октобра 1887. год. Бр. 25 2. уништена је пресуда Апелационог Суда у спору под горњим натписом са ових резлога: Височајшим решењем од 9. септембра 1853. год. Бр. 859 уз § 60. грађ. зак. јасно је одређено да се бракови између православних сматрају за пуноважне само онда кад су чрез надлежног свештеника православне вере благословени и у надлежне књиге венчаних при православним црквама установљене заведени. Брак између тужиоца Н. и умрле Ј. могао је бити закључен у добу после овог решења, дакле, кад су већ књиге венчаних заведене биле, јер се из извода умрлих види да јој је први муж С. умро 1854. год. према чему за важност М. брака и његових доказа вреди поменуто височајше решење, а то је извод из књиге венчаних, а не сведоци као што је први суд узео.