Branič

74

зира на § 938. 3. грађ. зак. већ с погледом на § 930. а. грађ. зак. Услед ових примедаба Апелац. Суд у смислу § 332. грађ. пост. усвојивши ове примедбе Касац. Суда нашао је, да у овоме спору не стоји случај застарелости из § 928. а. грађ. зак. већ из § 930. а. грађ, зак., те с погледом на § 317. грађ. пост пресудом својом од 26 марта 1897 г. Бр. 933 одобрио је пресуду првостепеног пожаревачког суда под Бр. 10754. као на закону основану. 40 Залога коју поверидац има на гдавној ствари, проетире ее и на љене доцније прираштаје. Касациони Суд примедбама од 21. марта 1898. Бр. 2590, поншнтио је апелациону пресуду са ових разлога: „Досуђујући тужиоцу првенство наплате из цене добивене од продатог дућана, на супрот ранијој залози коју су тужени на сам плац стекли, пре но што је дућан на истом подигнут, Апелациони је Суд изгубио из вида, да зграда на плацу подигнута није самостални предмет, већ прираштај плаца као главне ствари (ассеззш) по опредељењу § § 189 и 258 грађ. зак. и да се сви правни односи, у које дође главна ствар, неминовно простиру и на прираштаје њене, који са главном ствари чини једну целину — § 191. грађ. зак. тако: 1, ако је главна ствар непокретна, и прираштај као део њен мора бити непокретан — § 189 грађан. зак. (на пр. цреп, врата, прозори на згради); 2, ко је сопственик главне ствари, сопственик је и прираштаја — §§ 277 и 278 грађ. закона. „Зграда припада господару земље," па слетствено и 3, ако је заложена главна ствар, право заложно распростире се и на све постојеће и доцније прираштаје њене, на пр. изникло или посађено дрвеће и друго растиње, подигнуте зграде и т. д. Истина §315. грађ. зак., распростире залогу, која