Branič

меничнога рока до наплате Тражење туженога: да се осудно решење задржи од извршења, за то, што је меница, по §. 167. трг. зак., застарела, као и због тога што у њој није означено место плаћања, Прв ктепени Суд одбио је као неумесно. Али, Касациони Суд је то решење поништио примедбама својим од 3. јуна 1896. Бр. 8633. из ових разлога: „Кад ]е дужник у основу оспорио право наплате тужиопу по поднетој меници, по основу застарелости, онда је Суд погрешио, што осудно решење није задржао од нзвршења, но ]е требало да расправи питање о његовој обавези редовном парницом." Трговачки Суд усвоји ове примедбе Касационог Суда, и достави тужбу на одговор туженом. Овај одговори: да је меница престала бити меничном обавезом; да тужилац није доказао изостанак исплаге; да је престао бити менично одговоран по §. 141. трг. зак. и, најзад, да тужилац није показао начин, на који је дошао до власништва ове менице. А да му он није пренео спорну меницу у својину, понудио је главну заклетву. Трговачки Суд пресудом од 6. јуна 1897. Бр. 6731. досуди тужиоцу спорни дуг и накнаду парничних трошкова, налазећи да спорна меница, и ако је по §. 167. трг. зак. застарела и тиме изгубила менична преимућства, не може потирати приватну правну обавезу туженога. По жалби туженога, Касациони Суд, примедбама свога II оделења од 16, августа 1897. Бр. 5171., поништи горњу пресуду Трговачког Суда са ових разлога: „Овом пресудом осуђен је тужени на плаћање по прописима §§. 80. 110. и 146. трг. зак., јер је Суд нашао,да поднета меница за доказ обвезе туженога има све услове из §. 80. трг. зак. да је на тужиоца пренета по §. 110. трг. законика бланко-жиром туженога, као издатеља, и да овај по §. 146. трг. зак, није доказао, да је пријемник о року снабдевен био новцем. Али кад стоји утврђено то, да је исправа, по којој тужилац тражи осуду према §. 167. трг. зак., застарелошћу својом изгубила карактер и значај менице, и да се она с тога има да сматра као приватна облигациона исправа, онда је погрешно и неумесно позивање Суда на прописе трг. законика, који говори о меницама и доказивању меничних обвеза, већ је сул требао да такву исправу и њену доказну вредност цени по грађ. суд. поступку, а по одредбама, које се одцосе на приватне исправе и обвезе, пошто се према §. 928. ж. грађ. зак. тражбе по таквим исправама сматрају као облигационе.