Branič

ii 3 с у д н и ц е

213

за испуњење тражбеиог ирава тужилачке фирме по § 109 гр. зак. не постоји и за то се захтев тужбе не може задовољити пошто тужена страна у основи одриче, да је ма каква поруџбина за пок краљицу Драгу учињена и т. д." У овој пресуди бидо је и једно одвојено мишљење, да је тражбина тужилачке стране основана на §§ 21, 109 и 603 гр. зак. и да по §§ 12 и 13 трг .зак. и § 291 гр. с. п. има места допуној клетви на страни тужилачкој, но да је тражбпна застарела по § 928 б. гр. зак. Апелациони Суд пресудом својом од 23 октобра 1905 бр. 3703 преиначио је пресуду првог суда и пресудио, да се тужилачка страна допуно закуне, пошто јој је тражење у основу признато из ових разлога: „кад је и сам првостепени суд у разлозима своје пресуде нашао, да је муж по § 109 гр. зак. дужан, да се о својој жени стара, и да се то стаЈзање простире и на потребе, које се на њено издржавање односе, даље у првом реду муж је дужан да жену потребама личним за њено издржавање снабдева, а која дужност, несумњиво је, траје све дотле, докле и брак, онда је првостепени суд погрешио, што је у овом даном случају узео, да је обвеза мужа за исплату и овсјквих жениних иотреба према трећим лицима условљена одобрењем мужевљевим за потребне набавке ове врсте. Пзречног одобрења мужевљевог за те наредбе не треба по томе, што је издржавање жене његова законска дужност по § 109 гр. з. и према томе у тој дужностп садржи се његово одобрење или се бар претпоставља кад год није изрично отказано. То важи нарочито у том спорном случају, где набављене ствари, за које се наплата тражи несумњиво служе за потребу снабдевања и издржавања. — Наређење § 920 гр. з. из кога се изводи, дајеудатој жени односно располагања њеним имањем потребно и мужевље одобрење, не може се односити и на овакве женине правне радње — набавку ствари за личну потребу, чији обим зависи и од друштвеног и имовног положаја, а из којих се радња ствара обвеза за мужа, као што се том законском одредбом родитељ не би могао одбранити од плаћања набављеног одела ни за своје малолетно дете, па ма и не било његовог изречног одобрења, ако је набавка одиста била корнсна и потребна детету, јер у том случају постојп правни однос предвиђен §§ 628 и 630 гр. зак. која ствара обвезу плаћања за родитеље, па дакле п мужа. —- Прома томе кад