Branič

фАБРНЧКИ II ТРГОВАЧКИ ЖИГОВИ (МАРКЕ)

239

мом и именом радње другога, или који подражавају ове з'наке и називе, ради тога да тиме означе производе, који су намењени за продају, било натппсом на жигу, било на самом производу, било рекламом или анонсом или другим подобним обзнанама"... Као што се види, чл. 22. садржи санкцију права индустријалаца да своје производе обележавају именом или фирмом. Наш законодавац одступио је, дакле, код имена н фирме од раније поменутог правила, да се говорни знаци не могу употребити за жигове — одступање са свим умесно и оправдано с обзиром на функцију имена. Поред имена и фирме имамо безброј много сликовних знакова, којн се поједипачно или у разноврсним комбинацијама, узимају за жигове. Речено је, да се у законима о заштити жигова обично не даје одредба жига, а још мање се утврђује, шта све може послужити као жиг. Где иак има таквог набрајања, као на пример у српском, француском и аустриском закону, оно није лимитативно, већ само примера ради. Алн, готово редовно се оставља тај посао науци и јуриспруденцији, које га много успешније и повољније могу да изврше. Међутим ни теорија није успела много. И она се једино бави појединпм конкретним случајевима, не упуштајућп се у постављање каквих правила, која би у опште вредела. Кад се промотре разноврсни знаци, који се употребљују као жигови, види се, да се махом узима комплекс знакова, да би жиг био карактеристичнији и уочљивијн. Пајчешћи су у употреби овакви жигови: 1) Амблеми — обичне слике појединих предмета спољне прнроде, израђене у нарочптој формн и са особеном конфигурацијом. Примери: крст, ружа, круна и т. д. 2) Вињете. Оне су сличне са амблемима, али се ипак разликују од њих у томе, што представљају као неки уметничку композицију. По себи се разуме, да се не тражи, да впњета по идеји и извођењу буде доиста какво уметничко дело: довољан је и обичан цртеж, који обухвата скуи внше фигура. Код амблема се као жиг јавља есенцијално садржина његова — сама слика коју амблем представља — докјекод вињете главно форма, облик и начпн извођења, без обзира на садржину. 3) Портрети — слике, нарочито чувених, историских личности. Слике пак појединих људи само са њиховим допуштањем .