Branič

ПРИБАВЉАЊЕ СТВАРНИХ СЛУЖБЕНОСТИ

427

сопственик га не мора сам вршити, већ то може и преко пуномоћника. Као што се види губитак права услед поп-изаза на основу § 938. не врши се само услед неупотребе већ и због противљења од стране сопственика послужног добра. Ова одредба садржп у неку руку аквизитивну застарелост посматрану са гледишта послужног добра. Не губи се право због тога, што га његов титулар не врши, већ због тога, што га неко други врши. У случају, који нас сада занима — иеисарш 1Њег1аи8 — не врши се право службености позитивно већ негативно: смета се његовом вршењу од стране титулара. По томе ивисарк) 1Љег1аИ8 представља једну средину између аквизитивне застарелости и губитка услед неупотребе — застарелости на основу које се губи право а нико га није вршио. 1 32. — Према ономе што смо раније изнели несумњиво, је, да се и у нашем праву стварне службености могу изгубити једино услед неупотребе. Гашење службености у овоме случају проузроку1е једино неупотреба без обзира на то, да ли је вршење ометао сопственик иослужног добра. Ово се оснива на одредби § 930, а. 33. — Да би застарелост наступила одређени су извеспи рокови времена. у римском праву код изисарш Пђег1;аНб службеност се губила после две године а у аустријском и нашем праву после три године. Радња сопственика послужног добра, у којој се показује противљење не мора бити континуелна и трајати три године, јер се овај рок не односи на њу већ на употребу од стране титулара повласног добра. Службеност ће се пак угасити само услед неупотребе иосле 24 године. 2

1 Интересантна је та разлпка. Код узукапије услед неупотребе губи се једно право у корист онога, ко га ,је вршио; код изисарт 1Шег(;аЦ8 услед неупотребе губи се право у корист онога, ко је ометао вршење тога права а код поп-изпба гуоп се застарелошћу право и ако га нико није вршио, нпти његовом вршењу с.метао.

2 Рок за губитак службености у римском праву услед саме неупотребе био је за зетИиб гизИсае само две године. РисМа, ор. с. § 257. Али личне службености: ћаћШШо и орегае никако се нису мбгле изгубитп неупотребом. Губитак њихов могао је да произведе аквизитивна застарелост ствари. Јустпнпјан је 530. год. повећао рок застарелости за изиз1'гие1м8 од 2 на 10 п 20 годпна а законом од 531. год. то је време одређено п за губитак своју стварних службености.