Branič

428

Б Р А Н II Ч

34. — Нарочити се захтеви постављају за губетак услед иеупотребе дисконтинуелних службености (шга (ИзсопШша). Наш законодавац у § 930 је поставив као услов за прибављање дисконтпнуелних службености: да се службеност за •24 год. бар три пута уживала. Аналого томе, а у недостатку изричних законских прописа, држимо, да се за губитак дисконтинуелних службепостп услед неупотребе у нашем праву мора поставити ово правило: службеност ће се изгубити, ако су се за 24 године показале најмање три прилике, да се службеност употреби, па се титулар права службености ниједном од њих није користио. Према томе неће се дисконтинуелне службености изгубити услед неупотребе, ако је за 24 годпне било само два случаја, у којима се службеност могла употребити, пли ако је било три или више случајева, али је титулар бар у једноме од њих своје право употребио. 1 35. — Застарелост почиње да тече од тренутка, кад је последњн пут употребљено право службености. Ово може бити различно и зависи од саме природе службености. Ако је службеност дисконтинуелна, застарелост почиње од момента, кад је последњи пут учињена употреба права, а ако је у питању континуелна службеност застарелост почиње од извршења радње која је противна праву службености, ако је она одмах била позната титулара, иначе од тренутка, кад је он за њу сазнао. У француском праву стварне се службености уопште све губе за 30 година (аг4. 706. С. С.Ј Тако исто п у пруском право рок ја 30 година. ШјјЈпћиг^, Б. а%. Бећг. 8. 743. 1 Питање је тако решепо и у страним законодавствима. У аустријском је праву § 1484, изрично поставпо ову одредбу. Ако се пак десп само две прилике за вршење права службености, застарелост не може истећн и ако оне нису употребљене од стране титулара, док се год не појави и трећи случај и он прође без употребе. Рок за застарелост је 30 година. 81ићепгаисћ, ор. 8. 826. Исто је тако у пруском праву. Бегпћиг^, Б. а%. 1.ећг. 8. 743. У римском праву такође се поставља овај услов за губитак дисконтинуелних службености. Рокови су пак два пута већи, но што би били да службеност нпје дисконтинуелна. Рић1а, ор. сН. 8. 296. У француском пак праву једино се не прави разлика између континуелних и дисконтинуелних службености, већ се и једне п друге губе услед неупотребе за 30 година, без обзира, да ли је титулар права службености имао прилике у томе времену, да се користи својим правом ЕасапИпеие, ор. сИ. р. 986.