Branič

ОДГОВОРНОСТ БИЉЕЖНИКА

439

стамента, била је дужност туженика, као биљежника, настојати, да се о састављању списа гледа на све формалности, које су потребите за исти (§. 70. биљ. реда). 5 ) Била је дужност туженикова да на тестаменту буду способни саједоци, тим више, што се у наведеном §. 70. биљ. р. спомиње и §. 591. грађ. зак. Пошто је, као свједок, морао да будеиједан православни свештеник, у чијој цркви има калуђера и свјетовњаке; пошто, по истом признању туженика, нема особите разлике у одијелу калуђера и свјетовних свештеника, — била је, без сумње, биљежникова дужност, да се увјери г да ли је свједок А способан да буде свједок или не. „Тужени биљежник није то учпнио, и ако му је била дужност. Ради тога мора бити одговоран. Не може га ослободити одговорностп ни чињеница, што му је тестатор предложио А, као свједока. Поступак тужеников приказује се у још тамнијој свјетлости, кад се, на даље, истакне, да је он у тестаменту казао за свједока А, да је способан, а тим је казао једну нетачност. Према оваквом поступку мора се доћи до двоструког тумачења: или да туженом биљежнику није био познат §. 591. граћ. зак., или да се није увјерио о способности свједока А, пријд него ли је посвједочио да је способан, и тим се тешко огријешио о своју дужност. И у једном и у другом случају има туженикове непажње, радп које мора да надокнади штету (§. 1324. грађ. зак.) 6 ). „Не расправљајући о питању, да ли се штета, — чију накнаду тражи ту.жилац и која је установљена по вриједности дијела нашљедства Танасијиног, а који је тужилац изгубио кривицом тужениковом, — мора сматрати као патпигп етедеиз или као кссгит саезаиз, по ономе, шта је до сада речено, долази се до закључка, да тужени биљежник мора да одговара и за 1исгит саезаиз по одредби §. 1324. грађ. законика" Тужени биљежник уложио је ревизију против ове пресуде призивног суда у Задру. Врховни суд у Бечу својом пресудом 3. јануара 1905. бр. 752. преиначио је пресуду призивног суда у Задру. Оснажио је пресуду окружног суда у Шибенику, којом је одбијен захтјев тужиоца за накнаду штете. Врховни суд за своју преинаку, наводи ове разлоге: „Не може се рећи, да није основана ревизија, која се позивље на §. 503. бр. 4. грађ. пост. 7 ).