Branič

440 В Р А Н И Ч

„По ономе, што је установљено у првом степену и што није измијењено у призивном степену, држало се доказаним, да је тужени биљежник, кад је састављао тестаменат, о коме се ради, знао за одредбе §. 591. грађ. зак., по којима калуђер не може да буде свједок на тестаменту, и да туженик није знао нити је могао сумњати, да је А, који је био свједок на тестаменту, члан калуђерског реда, већ да је, напротив, морао мислити, да је А свјетовни свештеник. „Овим нестаје и најмање основа за субјективну кривицу туженог биљежника, којом би се, према §. 1294. грађ. зак., могло оправдати тужиочево тражење, кад се не може говорити о правној погрјешци туженика и кад је утврђено, да је он, док је састављао тестаменат, био у оправданом незнању о свештеничком карактеру свједока А. „Ради тога је погрешно мишљење призивног суда, по коме се туженик, ради немарности (§. 1324. грађ. зак.), није увјерио, да ли је А способан тестаментарни свједок. Та немарност могла би му се уписати у гријех тек онда, кад би се доказало, да је у њему настала сумња о световном карактеру свједока А. Ово је са свим искључено по ономе, шта је установљено у списима. „Ни друго мишљење призивног суда — да се туженик, ради малене разлике на одијелу православних свјетовних свештеника и калуђера, које врло лако може да се види невјешт томе, морао увјерити, да ли је А свјетовни свештеник — не назази никакве основе у списима, јер се из истих не може доћи до увјерења. да је туженик, кад је састављао тестаменат , у опште знао, да ли и каквих разлика има у одијелу тих свештеника. „Према томе — а пошто и мијење призивног суда, да туженик није познавао одредбе §. 591. грађ. зак., није него проста сумња, без основе и противна ономе, што је утврђено на првом суду — законски закључци о тужениковој кривици до којих је дошао призивни суд, немају никакве основе." ❖ Пресудом врховног суда 3. јануара190б. свршенаје ова парница, за коју се интересовао цијели правнички свијет Далмације. Сви правници били су увјерени, да биљежник мора надокнадити штету, коју је нанио својим незнањем или својом немарношћу. Био један или други разлог, непобитна