Branič

550

Б Р А Н И Ч

иеказу који није ништа друго до превара, али због ње превара постаје лажно сведочење под заклетвом (§ 267 к. з.) или кривоклетство (§ 266 к. з.). Наш Касациони Суд нпје увиђао увек ову разлику између ових дела, већ је узимао да лажан исказ сведока без положене заклетве сачињава иступно дело преваре из § 359 т. 1. к. з., о чему ће ниже бити речи, а да лажан исказ сведока или чак и исказ парничара под положеном заклетвом сачињава дело преступне преваре из § 251. Тако следећи случај, у коме је кривоклетство извршено при полагању откривајуће заклетве, најбоље нам то показује: В. је пао под стециште, па у току расправе стецишта оптужен и -за кривоклетство, а ево због чега: У први мах, кад је пао под стециште. заклео се: да поред његовог имања које је ушло у стецпшну масу, има још писмени тестаменат умрле му жене по коме је он наследник половине њене заоставштине. а повериоци, кад су то видели, наравнали су се с њим за своја потраживања. Услед овог стециште је дигнуто са имања В-овог и овај продужио своју трговачку радњу. Кад је пак по други пут пао под стециште В. се заклео: да нема тестамента умрле му жене, и да он није наследнпк њене заоставштине. Првостепенп ]е суд нашао; да овде нема крпвоклетства за то, што пптање о тестаменту, и ако су п сведоцп посведочили, да га је бпло, није на чисто изведено, и што нема доказа: да је В. наследник жепиног имања. Заклињући се први нут, да је наследник. а други пут опет да нпје, могао је у први мах држатп да јесте, а други пут да није наследник, али ни у једном случају нема кривоклетства, за то, што се за појам кривоклетства (§ 266 к. з.) тражи: да се дотпчно лпце са знањем криво (лажно) заклело т. ј. да зна, да оно о чему се куне, у истини не постоји, пли обратно, а такво се знање овде не доказује; дакле ни кривоклества од стране В-а нема. — Касациони Суд уништио је ово решење суда, ,јер је нашао: да се В. заклео, навевши за то ове разлоге: што је оптужени В. приликом првог пада под стециште (12. јуна 1875.) заклетвом, коју му је суд наложно, утврдио: да има ппсменог тестамепта његове жене, по коме је он наследник половине њеног имања, те је на основу тога с повериоцима, којима је у наслеђевини жениној дао обезбеђења, закључпо поравнање, а услед овога и стециште било дигнуто; а приликом другог пада под стецпште положио је опет заклетву, коју му је суд такође наложио на противно т. ј. да му жена није тестаментом оставила у наслеђе половину непокретног јој пмања, које је повериоцима поравнањем у залогу дао, и суд према таквом стању стварп ; нпје могао одлучити, да у овом делу В-а нема кривоклетства. — Усвојив ове прпмедбе Касационог Суда суд је одлучио: да постоји дело кривоклетства и за исто ставио В-а под суд, п пошто се на претресу фактично стање није изменило осудио га на три године затвора.— Ту је пресуду одобрио п Апелацпони Суд. — Касациони Суд униилио је ову пресуду Апелацицаја за кривоклетство. Њена унутрашња лажност управ и чинп суштину кривоклетства; с тога је та спољна форма од важности код овог дела.