Branič
698
Б Р А Н И Ч
код полицијске власти било пред судом без положене заклетве, и да на њих примењује казну из § 359. т. 1. кр. з. т. ј. да их за овоистуино дело лажног сведочења или, боље рећи законским изразом, обмане власти стави у притвор и изрече казну законом предвиђену. 1 Ми налазимо, да је критика овога случаја и праксе Касационог Суда нетачна у правцу, где се захтева притвор оваквих сведока. Примена § 202. кр. п. ограничена је у толико, што суд може овај притвор наредити само код оних дела из гл. XXVII. к. з., која као таква повлаче притвор, а да је тако види се из § 201. одељ. II. к. з. који допушта тај притвор изриком само код злочипа и преступа, али никако н за дело простог лажног сведочења, без положене заклетве, учињеног било код полицијске власти, било пред судом, које се може схватити само као иступно дело. Према томе, ако је испит сведоков код полицијске власти био лажан, а пред судом истинит, може сведок бити кажњен за дело из § 359. т. 1. к. з. Ако је испит сведоков код полицијске власти био истинит, а пред судом лажан, што се утврди пре полагања заклетве, те ову сведок и не положи, то ће се на њ применити опет § 359. т. 1. к. з., али суд ни у једном ни у другом случају није властан, да ова лица казни, а још мање, да их због тога стави у притвор, већ је једино дужан да о том случају извести полицијску власт и пошље јој доказни материјал против таквих лажних сведока, да их ова по могућству казни. Тек положена заклетва појачава кривпчност и чини да лажно сведочење постаје злочин или преступ из §§ 266—268 к. з. за које је случајеве допуштено стављање у притвор лажних сведока, али никад и за случај иступног дела лажног сведочења § 359. т. 1. к. з. Судови не смеју никад предузимати сами кривичну истрагу због овог дела, било да је ова обмана — лажно сведочење без заклетве извршена пред полицијском власти, било пред судом. Судови су само позвани, да о таквим случајима известе надлежну полицијску власт, те да она изрекне казну као надлежна за суђење иступа. Према изложеноме ми сматрамо горње нримедбе Касационог Суда од 28. IX. 1889. бр. 3457. за потпуно правилне 1 Предњи случај и ова критика истог налазе се оштампани у „Враничу" III. бр. 7. стр. 356—364, у чланку од А. Антића, Лажно сведочење пред судом на претресу и важност § 202. крив. пост.