Branič

0 КРИВОКЛЕТСТВУ И ЛАЖНОМ СВЕДОЧЕЊУ

699

и сагласне са ранијим схвањем истог суда, изложеним у одлуци његове опште седнице од 4. јуна 1887. бр. 2137 и одлуци опште седнице од 21. августа 1885. бр. 3171 и доцнијим схватањем у одлуци опште седнице од 9. јуна 1898. бр. 5253. Тако 1 одлука од 4. јуна 1887. бр. 2137. снажи једне овакве примедбе одељења: „Кад сам суд узима да стоји то, да су опт. Ђорђе и Миладин лажно сведочили против Радосава (код полицијске власти. Писац.) н да је овај с тога у притвор дошао као јатак извесних хајдука, као и то, да су ови овако сведочили по наговору оптуженог Ранка, — то суд није могао, налазећи да та радња не долазп под одредбу §§ 270 и 273 казн. зак. не(?!) узети, да иста није кажњива по т. 1 § 359. к. з., већ је требао, да по наређењу § 163 кр. п. врати дело полицијској власти, да ова у смислу § 359 кр. з. према оптуженима поступи и оптужене казни, пошто је иста полицијска власт — радњом оптужених наведена да у залуд ислеђење предузме, да Радосава на одговор повлачи и решењем својим од 2о. I. 1887. и у притвор стави". 1 Такође II одлука од 21. августа 1885. бр. 3171. снажи примедбе одељења, које гласе: „Н ако сведоџба сведока вреди према одредбама. закона тек онда, ако се сведок закуне на свој исказ, и онда се као кривоклетник може казнпти, ипак не може остати некажњпв ни сведок. који неистину пред влашћу каже, па ма то и без заклетве било, као што се то види из § 359. к. з.". 2 Из овога случаја видимо, да се овде тиче оптужења због простог сведочења, сведочења без положене заклетве, и да је исто дело првостепени суд (1884 г.) погрешно квалификовао као дело из § 275 к. з., који говори о клетвопреступништву. — Примедбе Апелационог Суда на пресуду првог суда и противразлози на решење Касационог Суда неправилни су по томе, што Аиелациони Суд узима, да сведок може свој исказ и у суштини да мења до заклетве без бојазни од кривичне одговорностп, што не одговара гледишту позитивног закона. — Правилно је пак гледиште Касационог Суда, да се ово мењање исказа не сме односити на саму су-

1 Из „Бранича" од 1888. г. стр. 492.

2 Овај је случај приказан врло опширно у књизи Ст. Максимовића „Нова Збирка" I. бр. 147. Вредно је тамо прочитати разноликости мишљења свих судова по овом предмету.