Branič

Број 3.

То су питања која данас са зебњом постављају сви осведочени пријатељи нашег Правосуђа. Са зебњом, јер ко зна да ли ће се још задуго сачувати у наших судија она једна искра наде, да ће се ускоро све поправити. Искра, која још једино и одржава

наше Правосуђе. Одржава, али која може изненада и да угасне! Одговор ће нам дати најскорија будућност коју ми са зебњом али и са достојанством мирно чекамо.

(3)

Право прекупа Рад. М. Никодијевић,

а. Законско право прекупа, Г.од којих правних послова може бити законског права прекупа. Ми смо у самом почетку нагласили да се о законском праву прекупа говори у ХХ1У-ој глави нашег Грађ. Зак., у глави која говори о уговору о продаји и куповини. Законодавац је у § 670. Грађ. Зак., говорећи о законском праву прекупа, употребио речи: „првенство на куповину". У § 671., говорећи о дужностима продавца према лицима овлашћеним на законско право прекупа, био је још јаснији и изразио се: „у случају продаје ваља продаваи ", у §673., говорећи о року права прекупа, употребио је речи: „продазац", „продаја судом потврђена", а тако исто у § § 674, и 676. употребио је речи: продаја, куповина и цена. Из свега овога види се да наш Грађ. Зак. зна за право прекупа само код уговора о продаји и куповини, што значи, да право пре купа, као један споредан уговор, односно споредна одредба, може постојати само поред уговора о продаји и куповини. Законско празо прекупа установљено је ради тога, да се спречи сувишно комадање земље или обрнуто да се, колико је више могуће, земља задржи у целини т. ј., да она остане својина једне породице, задруге или заједнице, како би се тиме учинило да и сама задруга буде јача и што боље се одржи. Посредни циљ, дакле, праву прекупа био је помагање одржања задруге и заједничког живота. Па када је праву прекупа циљ да онемогући отуђење добра каквом трећем лицу, које није ни сродник, ни задругар, ни смесничар, већ да постигне то, да добро остане у својини кога од горе побројаних лпца, онда, знајући да има више начина за отуђивање каквог добра и да се то не мора чинити само про-

- Јиз ргоШшзеов. судија варошког суда.

дајом, морамо се с правом запитати: какво право у том случају има сродник, задругар, или смесничар, којим би постигао то да добро остане у његовим рукама. Ми знамо да се добро може отуђити путем поклона, путем чисте размене, као и путем размене уз додатак једнога од размењивача у новцу који се додатак зове приде, односно према § 643. Грађ. Зак., путем уговора смеш шог из промене и продаје. Тако исто отуђење може да се из рши и путем даУо ш зо1и1ат. Видели смо шта је био гаћо 1е§1з за установу права прекупа, па несумњиво да би требало да он постоји код отуђења сваке врсте. Међу тим, према редакцији законских прописа, право прекупа код уговора о по клону не постоји иако између отуђења поклоном и отуђења продајом у смислу циља који је праву прекупа постављен нема разлике. Исти је случај и код уговора о размени. Иако је уговор о размени готово истоветан са уговором о продаји и куповини с економске тачке гледишта, ипак право прекупа ни ту не постоји. Не постоји због тога што смо видели да је право прекупа, као право које у многоме ограничава својину и кочи приватно правни саобраћај, једно изузетно право и да се при тумачењу права прекупа мора строго држати начела: „ехсер^опеб бип{ з!псИззЈшае ггЦегргеШЈогцз". Другојаче стоји ствар са правом прекупа код уговора о трампи са придом, т. ј. код уговора смешаног из промене и продаје, који је предвиђен у § 643. Грађ. Зак. и то онда када је прида равна или већа од ствари која се уз приду даје у размену. Другојаче стоји због тога, што је у § 643. Грађ. Зак. јасно речено да је и промена уз приду, ако је прида већа од ствари уз коју се даје, не промена, већ уговор о продаји и куповини, па то и онда ако је прида и само равна ствари уз коју се даје.