Branič

Врој 2. и 3.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 2/

Разлочи историјске традиције у опште немогу важити, кад је оно што се њима бра11и неоправдано. То је случај овде, јер би било неправедно оставити некажњеног санаследника, који би н. пр. узео ствар санаследства у намери иротивправног присвајања. Сем тога то би било противно тексту ал. 379 француског к з., који инкриминише као крађу у п П ште узимање туђе ствари управљено на противправно присвајање, а у чл. 380 истога није пропи^ана некажњивост за крађу и у корист санаследника. Најзад, санаследник ће истина бити кажњен и кривично и цивилно, али цивилна санкција је последица другог дела, кривичног деликта. Криминалисти су наводили у корист овог неумесног мишљења још неке разлоге. 1 ) Ствар није, веле, туђа за санаследника, јер он има право делимичне својине на њој, 1118 1и ге, с правом да је притежава као и други санаследници (1а ба181пе ћегесШапе), што је очигледно погрешно као што се види из ранијег излагања. Затим се наводи од њих као разлог принцип декларативног дејсгва деобе (чл. 883 франц. грађ зак.). Санаследник, који је узео извесну с вчр санаследника. има се веле сматрати, као да је узео своју сопствену ствар, ако је она при деоби пала у његов део, јер се он ирема оном принципу сматра да јг био њен сопственик од дана отварања наследства. Но овај прмнцип се састоји, као што се види, у једној фикцији. Циљ је исте, међутим, да спречи после деобе сукобе међу санаследницима, те се не сме преносити у кривично право, пошто би то било у несагласности с њеним циљем. Сем тога ту се има на уму само случај, кад ;е извршилац узео баш онај део, који му је доцније припао. Најзад санаследник или сасопственик, који би узео у намери противправног присвајања заједничку ствар, мора, веле они у прилог овога мишљења, мислити да присваја себи једну ствар, чији је он већ сопственик. Другим речима у овом случају неће никад бити виности. Али ово је само једна апстрактна нретпоставка, која се наравно не мора испунити ш сопсгеЈо. III. 1. Друштвена имовина, ма какво било то друштво, акционарско, командитно, удружење, туђа је за свако појединог члана друштвеног 2 ). Према томе би постојала н. пр. крађа, ако би који члан узео какву покретну ствар друштвене имовине. [ ) В. о томе Оаг(ои, Саггаи<1 1ос. сћ. 2 ) У11. Наг1иг§ег 19.5.

2. Делови људског тела („делови лица"). који су одвојени, т. ј. који су престали бити „делови лица" и постали ствари (н пр. коса), својина су оног лица. чијег су тела били саставни делови. Према томе извршио <"и поред телесне повреде, крађу онај, који би одсекао косу женској и узео је 1 ). Према некима одвојени део тела није својина оног, с чијег је тела одвојен, већ он само има искључиво араво арисвајања. Према томе онај, који би одсекао носу женској и узео је, неби извршио крађу, а не би постао наравно и сопственик исте, већ би постојала, само телесна повреда 2 ). Заступници овог мишљења наводе против претходног, да се оно не може позвати на какво правно правило, које би признавало овај начин прибављања својине, и да се одсецањем и узимањем извесног дела свог гела повређени не осећа по правилу повређен у својој својини, већ у свом телу Што се гиче прве примедбе, истина је, као што умесно примећује Втс1ш§ 3 ), да се онакво правно правило не налази у законском араву, али оно припада, као и многа друга, незаконском, т. ј. прећутно постављеном праву, где спадају и кривичне норме. Праведно је, да одсечени део тела буде својина онога, с чијег је тела одсечен. Што се тпче друге примедбе, и она не изгледа ни мало основана, јер појмљиво је да одсечени део тела сматра онај, с чијег је тела од^ечен, као своју ствар, и да се одсецањем и узимањем истога он осећа повређеним и у својој својини. 3. Сопственик ствари не престаје то бити тиме, што би неко имао према њему тражбено ираво, да му аренесе својину на њој, као што овај опет није тиме постао сопственик исте, јер по срп. Грађанском Законику (као н. пр. и по немачком) 4 ) самим уговором се не преноси својина на нокретној ствари, већ тек традицијом (предајом) исте. Тако купац не постаје сопствеником ст ари самим тим, што је закључио уговор о куповини, и ако је платио куповну цену. Према томе извршио би крађу, ако би је неовлашћено узео, изузимајући наравно случајеве, ') Тако 01зћаизеп § 212, 6, 23 и 37 (1, ВииНп^ § 242 111 е, V. \Јзг1. Меуег-А11/е1<Ј, НаН>иг§ег 192, МИ1еШет О. А. 34 176 (но ирема коме —тако и Киђо § 242, 9, — одвојенн се део тела налази у прптежању лица, с чијег је тела одвојен, само онда, ако га је оно при одвајању чврсто држало или га се је по однајању одмах дограбило). -) Тако Ргапск § 242, III, е. 3 ) 258 пр. 2. 4 ) Уп. ВтсИп§ 1 262, Нагкиг^ег 195.