Branič

Страна 28

Број 2. и 3.

где би се ово узимање могло квалификовати као самовлашће. Према француском Грађанском Законику (аг1, 711 и 1138) својина се у опште на свакој ствари преноси самим уговором. Традвдија дакле није потребча. 1 ) Према томе купац не би извршио крађу, кад би купљену ствар неовлашћено узео. Ово је у француској књижевности неоспорно за случајеве, кад је продаја учињена за готово и куповна цена је плаћена, и кад је продаја учињена на кредит. 2 ) Али је спорно, да ли ће бити крађе и онда, кад је продаја учињена за готово и купац однесе ствари не плативши куповну цену. Чл. 1583. француског Грађанског Законика који се односи на куповину, гласи: „Она је свршена између странака и својина је правно прибављена оп купца, чим постоји сагласност о ствари и цени, ма да ствар није била предата ни цена плаћена ". Као што се види, требало би узети с обзиром на овај члан, да у наведеном случају нема крађе. Заступљено је, међутим, и супротно мишљење, нарочито од Оагроп- а. 3 ) 4. Ствари стечајне масе нису туђе за дужника, јер он отварањем стечаја ие губи својину, већ само право да својом имовином управља и располаже. Према томе не би извршио крађу, кад би узео какву ствар из притежања администратора стечајне масе. 4 ) Ту би могло постојати кривично дело из § 255 т. 1. к. з. 5. Не би постојала крађа (а то важи и за повреду ствари), кад би сопственик узео своју ствар из притежања другога лица, коме ју је драговољно уступио у притежање, јер ствар ипак остаје његова, а за појам крађе потребно је, да се узима туђа ствар.з) Тако не би извршио крађу онај, који би дао другоме на употребу свог коња, па га самовласно пре рока узме. Узимање своје ствари из туђег притежања само је изузетно инкриминисано у срп. (као и у другим) к. з., и то као кривично дело преваре. Преваре, које се састоје у узимању своје ствари из туђег притежања, предвиђене су у § 255 т. 1—3 к. з. У римском праву узимало се је, дау овом случају постоји једна врста деликта крађе ({игћнп-а) и пошто она има за објекат притежање *) Р1ап1о1, ТгаМе <3е ОгоН сш1 (4 инд.) 1 824. ђ ћ. Оагуоп аг{. 379, по 327 и 328. 3 ) Аг{. 379, по 329 и сл. 4 ) Уп. ИагЂш§,ег 195. 6 ) Уп. ОагЈоп аг! 379, по 318 и сл, Оаггаис! 5 407, Ој игЈаИ 123.

називала се је !иг1иш роб^евзшшб или {ш1ит ибиб. Овако узимају и данас неки талијански писци. 1 ) Уступајући другоме притежање, веле они, својина је парализована у погледу своје највеће и оитне примене, на име права располагања и уживања на неограничен и искључив начин, те се према томе узимање ствари дате н. пр. на употребу, од стране сопственика, појављује као узимање свих ових добара, која су ,,ствари материјалне". Сем тога веле, они, крађа је повреда аритежања, а ово се у горњем случају несумњиво вређа Оба су разлога очигледно неоснована. И ако је сопственик уступањем притежања изгубио право располагања или уживања, он постаје ипак њен сасопственик, дакле није за њега туђа. Што се пак тиче другог разлога, није тачно да је крађа само повреда притежања, већ је она по својој суштини на првом месту повреда својине, а ова се у горњем случају не вређа. Они наводе још неке разлоге с гледиштима талијанског к. з"., но и они су без вредности. 2 ) Што је речено за узимање своје ствари из туђег притежања у опште, важи и за случај, кад би ко узео ствар за време спора, репс1еп1е Ше, из притежања противне странке, а докаже се у спору да је она његова. 3 ) Овако се има узети, и ако је претпостазка у цивилном спору, да је притежалац сопственик, јер ово је само једна привремена фикција, која дакле важи само дотле, док се противно не докаже. Друго је пак питање, и његовом претресању није овде место, да ли би требало инкриминисати овај случај као самосталнс кривично дело. 4 ) IV. Из тога, што покретна ствар мора бити шуђа, излази, да не могу бити објекат кривичних дела на ствари, ствари без господара (гез пиШиб), т. ј. ствари, које нису ни у чијој својини. 1. а) Без значаја је да ли су све ствари биле раније у нечијој својини. б) Без значаја је, због чега је ствар без господара, на име да ли из правних (н. пр. речна вода) или из фактичких (н. пр. ваздух) разлога. в) Оваке ствари остају ствари без господара и онда, кад неко добије нз њима искључиво право присвајања, као н. пр. у случају, кад је ко добио право експлоатације из') Реззјпа Е1ешепИ сН ШгпНо репа1е у Епас1о реШа ^шпсНса, 11, 179, 1.иссћјпј у КМ8{а репа1е 33 5, М а г сј а п о 19. 8 ) В. протнв њих ОЈигаИ 125/6. 3 ) Уп. Оапроп аг1. 379, по 321 и сл. 4 ) Уп, Оаг^оп аг1. 379, по 323.