Branič

Број 2. и 3. ,Б Р А Н И Ч" Страна 57

брата школује и издржава. Ако би се, пак, доказало, да млађи син није увек био доброг владања, то је кућа ималап рипасти једном добротворном друштву, а њени приходи доживотно старијем сину. Дечак остане упоран и претпостави школу богатству. Године прођоше и кад је освануо тридесетпети рођендан млађега сина нашега трговца, то је он већ био један доста добро ситуиран адвокат, ожењен, озбиљан човек. Он, природно, затражи од брата своју кућу, али се томе успротиви дотично добротворно друштво и поведе парницу, тврдећи да наследник није увек био доброг владања и да је према тачном смислу тестамента изгубио право на кућу. За доказ свога тврђења тужилачко друштво приведе сведоке, који су својим исказима потврдили, да је тужени доиста један пут у свом животу, на дан завршетка универзитета, био пијан и да је са друговима лармао и певао песме на улици, због чега је жандарм са линије морао да растури њихово друштво. Тужени, у своју одбрану, каза на рочишту од прилике ово: „Младићске успомене то је цвеће на путу нашег живота. Онај којк никада није од све душе попио коју чашу више, није никада у заносу младости гласно изражавао радост сво а срца бујном песмом, —• тај нема осетљиво срце и племениту душу. Он нити је добар човек, нити је његово владање добро. То је језуита, који под образином напете скромности крије нискост свога карактера. Господине Председниче (обраћајући се председнику колегијума), ви важите као беспрекоран човек, али сећате ли се ви онога, кад сте се због једне девојке, као ђак, побили у кафани и разбили пивску криглу о главу вашег противника и тим однели сјајну победу, и ако сесећате, да ли вам је та успоменз пријатна? И ви, (обраћајући се заступнику тужилачке стране, члану адвокатске коморе у Москви) уважени колега, нисте ли сами са осећајем легитимног поноса на једној другарској вечери одушевљено причали како сте једном у младости, у напитом стању, лупали на улици фењере и били због тога одведени у кварт? Међутим ви важите као човек беспрекорног морала и узоран правозаступник". итд. Суд му је дао за право и он је добио своју тако дуго очекивану кућу у којој се је (по причању сведока) на дан уселења по други пут у своме жнвоту прописно напио. Др. А. Ч.

Прниудно осигурање адвоката. Скупштина представника Немачког Удружсња Аавоката донела је, 7. марта о. г., вишином гласова одлуку противу принуднога осигурања адвоката за пенсију. Известиоци, Др. Ханеман, Лајпциг, и Др. Дебовен, Хамбург, изложили су своја различна гледишта али су се уздржали од сваке полемике. Сваки је дао оцену о стварном гледишту другога. Ханеман је више ударао у тонове осећања. Оцртао је топлином срца невољу удовица и сирочади оних адвоката, који су изгубили своју имовину услед инфлације. Показао је немогућност да се постигне успешан и употребљив резултат путевима, који су предложени. Водио је дуже времека преговоре са властима. Ако се не приме његови предлози, биће тосамо за то, што се сматра да је принудно осигурање неизводљиво. То из простога разлога, што Немачко Правозаступништво није у сгању да властитим средствима изведе довољно збрињавање својих ч ланова. д. с. п. Организација адвокатског реда у Енглеској и Сједињеним Америчким Државама. У Епглеској постоје, као и у Француској, две врста правозаступника, тзв. ђагпзгегз и зоНсИогз. Прва врста адвоката остала је захваљујући, тако рећи, верском поштовању традиција код Енглеза, док је зоНсћог, међутим, једино приступачан публици и више цењен као заступник. ЗоПсИог је у непосредним везама са клијентелом, прима парничаре, обавља сву ширу процедуру, рукује имовином клијената, док се ђагпз1ег ограничава само на саветовања и вођење грађанских спорова, јер је он у непосредној вези са судовима. БоНакн по проучењу спорног предмета и после прикупљених доказа предаје спорни предмет ћагпз^ег-у, који нема непосредне везе са клијентом, и овај води затим спорове пред судом. боПсИог је обично удружен са још једним или двојицом. Вагпз^ег је звање, које ужива мали и ограничен број лица у Енглеској. Због овакве поделе правозаступника, знатан број спорова и не долази на решавање пред судове јер их зоНсИог-и у име својих клијенага сами расправљају Улога ћапз1ег-а јако је отежана тиме што предмете добијају посредно, те су и њихова сазнања о појединостима спорова често безбојна и удаљава их од живота и послова парничара, пошто