Branič

Број 4. и 5.

„Б Р А Н И Ч"

Страна ?9

С тога се надлежност за меничне тужбе има расправити на основу првог одељка поменутог § 34. по уговореном месту. Други одељак овог прописа § 34. Грађ. Суд. Пост. не може се применити на менице, јер меница без означења места плаћања није пуноважна исправа по § 81. Трг. Зак. Поднетим доказима тужених, које тужилац није оспоравао, утврђено је: да на спорној меници, у времену њеног издања и преноса на тужиоца, није било означено особено место плаћања Београд, већ је било означено једино место становања трасата Ковин, те се по тач. 8. § 80. Трг. Зак. Ковин има сматрати као место плаћања, камо је тужилац био дужан и да се са тужбом обрати, а доцније означено особено место плаћања Београд, има се сматрати као и да не постоји. Па како су тужени, према наведеноме, од ненадлежног Суда осуђенида плате дуг повериоцу, то је решење неумесно. Даље трговачки Суд у разлозима својим вели : не стоји навод тужиоца, да издавање, менице без означеног места плаћања, садржи овлашћење дужника, да то означење изврши сам поверилац, јер у овом спору, то није случај. Дужници су на овој меници већ означили место плаћања у самој адреси трасатовој, и с обзиром на тач. 8. § 80. Т. 3. поверилац не може, без нарочитог пристанка дужника, по својој вољи мењати ово место, пошто оно има утицај на начин исплате дужника, као што они истичу, јер је различито менично законодавство које важи за Београд од оног, које важи за Ковин. Не сгоји ни навод тужиоца, да сопственик менице има право, после издања менице, исправљати поједине битне њене састојке, јер би то било противно § 81. Трг. Законика. Са ових разлога београдски трговачки суд задржи своје осудно решење од извршења, и упути повериоца на надлежни суд. али Касациони Суд ово решење, услед жалбе повериочеве, поништи са разлога: Нетачан је разлог првостепеног суда, да се означење места плаћања Београд, што је доцније дописано од стране тужиоца на спорној меници, има сматрати као и да не постоји, пошто је оно учињено без саизвољења дужника, и да се стога наплата ове менице може тражити само по месту трасата, а то је Ковин, —• нетачан је 'за то, кад правни притежатељ може попуниги целу бланко потписану меницу од стране издателза или акцептанта, у коме случају давање такве бланко менице садржи овлашћење, да се меница од стране правног притежател^а попуни, онда и притежатељ спорне ме-

нице имао је права, да на меници сам попуни место плаћања. Пуштањем у саобраћај спорне менице, на којој место плаћања није означено, потписници на истој — дужници — дали су прећутно присганак да меницу плате на месту, које правни притежатељ буде означио на меници. Овим накнадним попуњавањем места плаћања на спорној меници не мења се обвеза дужника, јер они овим не трпе никакву штету, пошто су пуштањем у Саобраћај спорне менице дали пристанак да меницу плате на оном месту, које на меници буде означио њен правни притежатељ. Иначе спорна меница у моменту, кад је суду у тужби поднета, има све услове означене у § 80. Трг. Зак. па и место плаћања Београд, те се по њој, као таквој, има и донети судска одлука. Ове је примедбе дало треће одељење Касационог Суда 26. јуна 1925. год. под Бр: 5781. По њима београдски трговачки суд преиначио је своје раније решење и дужнике одбио од тражења задржања осудног решења од извршења, па је такво решење понова дошло у исто одељење и оснажено је 10. новем. 1925 год. под Бр: 10.020. Описана меница из овога спора јесте једна непотпуно домицилирана меница, јер јој је место плаћања географски различито од места, које је обележено уз име трасата. Била би потпуно домицилирана кад би на њој био означен и домицилијат, т. ј. кад би у одређеном посебном месту плаћања, овде у Београду, било још означено лице или фирма, код којих би се имала платити менична сума о року. Питање се овде поставља: да ли притежатељ менице може меницу домицилирати, кад је није домицилирао ни трасант ни трасат при акцептирању ? Касациони Суд у наведеним својим примедбама дао је два разлога, са којих налази да је домицилирање ове менице у реду: прво, што су дужници — акцептант и трасант прећутно овластили сопственика менице да стави место плаћања, које хоће, кад га они нису попунили, и друго, што је меница, у време регресне тужбе за наплату имала све битне састојке, па и посебно место плаћања. Да ближе разгледамо оба ова разлога. Овлашћење да правни притежатељ менице, може исту домнцилирати, т. ј.даможе ставити на меници место плаћања друго, географски различито од места, што је уз име трасата стављено, може са дати обичним писменим пуномоћством, усмено а и прећутно. Кад постоји писмено пуномоћсгво, онда из његове садржине лако је оценити