Branič

Страна 92

,,Б Р А Н И Ч'

Број 5.

пуности разуме закон у циљу што правилније примене, код једног дела наших привредника јавила се нелагодност противу нагоде, која се доцније претворила у читаву буну. Та нелагодност према нагоди имала је више разлога. Од вајкада постоји обичај код нас, да се све нове ствари прихватају са резервом. Друго, закон се није могао разумети код већине, јер је био проткан хрватско-судском терминологијом, нама дотле непознатом. Том неразумевању кад и кад и сам Суд је подлегао. Тако, сама идеја о нагоди стављала је у дужност надгодном судији (судији који води нагодни поступак), да по тражењу дужниковом, а пре но што предузме поступак, ех о!{о испита и увери се: да ли је дужник запао у презадужено стање стицајем прилика по све независних од његове моћи и делатности, у коме случају таквог дужника има сматрари савесним и тражени поступак отворити, — или, да таквим тражењем дужник иде директно на то да своје повериоце изигра, после чега би судија имао одмах дужнику стечај отворити. Међутим, суд о томе није водио рачуна. Отварао је ванстечајни поступак свима, који поднесу пријаву и по закону потребне прилоге, без претходног упознавања и решења питања савесности одн. несавесност дужника. Све је ово утицало да се од појединих наших привредника у нагоди оличи даља немогућност опстанка наше привреде, губљење кредита, па чак и убијање угледа држави и т. д. Интересантно је, да су у овој борби против нагоде предњачили београдски трговци, —• што и данас чине. Сазивали су конференције, писали у јавности и причали увек против нагоде, а кад у својству повериоца дођу на рочиште код Суда, гледао сам их како као по команди један за другим гласају за нагоду. У томе моменту они заборављају своје речи „да се нагодом користе непоштени дужници" и нрихватајући понуду дужникову овога и ако „непоштеног" потпомажу. Таквим својим поступком они нам намећу питање: ко је поштенији, тај по њима непоштени дужник. или онај, који га као таквог штити и потпомаже? ❖ Са укиањем нагоде понова је зацарио стецишни поступак. Из искуства се зна, да стечај представља: цивилну смрт под стечај палог правног субјекта, а махом пропалу наду његових поверилаца. Сам тај факат довољан је да свакога застраши, дужника да обезглави. Страх од стечаја гони и савесног, поштеног, али

малерозног дужника, да прибегава разним и многобројним средствима, е да би избегао катастрофу. Под таквим приликама, које данас имамо у земљи, све дужникове операције постају узалудне и саме по себи убрзавају крах. Он је неминован. Ако га дужник избегава, околности које се мимо његове воље склапају, стварају могућност повериоцу одн. суду, да се стечај отвори. И опет сви покшаји пропали, опет крах!... Изнурен, упропашћен у тој борби физички, морално и материјално, дужник сам или по наредби суда, најзад предаје кључеве. У радњи мало робе. У каси неколико динара. А у рубрици поднетог биланса под „пасива" често седмоцифрени број. Скрхан и упропашћен, од самог законодавца назван пропалица, погружен, са пуно срамоте и бола, дужник се лаћа ма каквог посла, јер треба одржати себе и породицу. Чистачка метла или пандурски штап од тада постају за њега једини извор прихода. Тако јадник животари од данас до сутра, да би ускоро и његово име попунило једну рубрику у већ препуном списку општинске сиротиње; име сина му у списку криминалних типова; а име његове јединице кћери на листи жена проститутки.... Многобројни повериоци и даље у рукама држе обавезе свога дужника питајући се: шта би? На то њихово кратко питање, следује још краћи одговор : стечај! Ето, то је резултат стечаја. Они који су тражили укидање нагоде и једиио примену стечаја мислим да су погрешили пут, којим треба ићи, да би постигли свој циљ: да одрже привреду, да очувају кредит и углед државе. После овог сумарног разлагања зар је потребно још увек оставити отворено питање стечај или нагоду ? Мислимо ли и даље куцати на врата стечаја., да би кроз иста изишли у намери да избегнемо данашњу кризу, и државу спасли од економске кризе? Па зар стечајем да обезбедимо себи кредит, да развијемо привреду, очувамо углед државе ? Свакако — не\ Да би све ово постигли, да би изишли из данашње тешке економске ситуације, неминовно је потребно, поред осталога, у нашем законодавству имати и закон о нагоди. Тај нови закон морао би бити много обилнији у својим наређењима, но што је то био случај са ранијим — укинутим законом. Напред сам напоменуо да широм културног света постоји закон ове врсте, па је врло мако и могуће из тих закона поцрпсти све добре идеје и створити један добар закон о нагоди. Као полазнаа тачка у ства-