Branič

Број 5.

„Б Р А Н И Ч

Страна 93

рању тога закона могао би нам у првом реду послужити француски закон о нагоди (1а НцшбаИоп јисНааке). Ј ) Но поред самога закона о нагоди потребно је омогућити његову примену. То би се постигло, између осталог, увођењем закона који би одговарао већ постојећем у Хрватској и познатом под именом „Закон о побијању правних дјела гледе имовине инсолвентна дужника", јер без овога и њему сличних закона и наређења нагода „била би још једном компромивована недостатком добре организадије судова, судског поступка и закона пратилаца овакве институције". 2 ) >) О принципима новога закона позабавићу се детаљније у једном од наредних бројева „Бранича", бладарећи предусретљивости Уредништва. 2 )Политика 1927 у чланку „Стечаји.... стечаји" — А. Павловић, адв,

Тражећи увођење нагоде, ја не тражим прећутно дефинитивно укидање закона о стецишном поступку. Не! Стечај и даље има остати, јер се свакоме нагода неће одобравати; биће кандидата и за стечај. Шта више, правилна примена закона о нагоди изискује постојање закона стечају. Јер, стечај према нагоди и дужницима који би нагоду тражили, заједно са законима који би пропра' ћали ову посве модерну правну институцију, био би најмоћнији фактор на сузбијању просперирања несавесних дужника, онемогућавајући им да се нагодом на штету својих поверилаца богате и користе. Тек тада, кад будемо имали нагоду, са пуно права за стецишног дужника можемо и даље задржати име, које му наш законодавац даје: пропалица и поновити речи: {аП1Ш бип1:1гаис1а1огез; с1есос1ог ег§о 1гаис1а1ог.

О АДВОКАТСКОЈ ПРОФЕСИЈИ > ОК. ЈАНИЋИЈЕ ЈОВАНОВИЋ НАЧЕЛНИК МИНИСТАРСТВА ПРАВДЕ У ПЕНЗИЈИ.

И хтело би се, у присуству Правде која мора рећи своју последњу реч о кад-кад тако свирепим дебатама, да адвокат може да заборави сузе које је видео да се проливају, или непомирљиве оптужбе које су одјекивале у судској дворани; хтело би се да као надри-уметник на престави издекламује своју улогу научену на памет и да репродукује интонације забележене од неколико речи на досије-у као на либрету! Требало је зар да адвокат остане спокојан и онда кад се све око њега узбуђује и дрхти! У часу борбе, не треба од адвоката очекивати ни стварање компромиса нити да има многих обзира! Ако он верује да у своме досије-у, у актима истраге, има доказа о недостојности свога противника, допустите му да његово узбуђење свом силином избије, па ма оно кога и озледило! Јер та озледа може бити праведна и потребна, те не тражите од њега да ћути, ако је у питању казати пред Правдом оно што Правда има дужност да чује. Кад она има права да о свему суди, онда она има права да о свему и сазка! Међутим, овде треба ипак нагласити, да у колико више адвокат буде имао осећај слободе у пледирању, што му закон ставља на расположење, у толико више треба он себи да постави као правило, да буде што умеренији у употреби њеној, трудећи се на-

!) Види ранији чланак објављен у 4. и 5, бр. „Бранича" за април и мај 192(5. г.

рочато да избегава вређања, која, у осталом, могу бити од штете за саму ствар, која се пред судом заступа и брани. Јер кад је закон стварао Адвокатски Ред, он је нагласио: ја стављам своје поверење у вас адвокате. Уздигните се у своме раду изнад свију ниских страсти и порока, који обилују у нашем друштву! Бдите у сваком часу над вашим поштењем! И упркос дугих и тешких искушења које сте можда претрпели за време вашега почетничког адвокатског рада, ви не смете подлећи лакомим жељама за велике зараде. Ви треба да будете увек љубазни и помирљиви; да имате искрено срце, да браните истину, ви ћете јавно пред публиком рећи само оно што верујете да је истинито и да Правду волите изнад свега, као и да увек будете у своме раду надахнути оданошћу и савесношћу. Истина, у последње време, и у адвокатској професији није све у своме реду. Јер, у борби за опстанак, и адвокати, као и све друге професије, приморани су да, понекад, у своме раду пређу олако преко извесних скрупула о којима се пре рата најсавесније морало водити рачуна. Пређе се није смела ни примити у рад нека очевидна неправилна ствар, која дакле нема никаквог изгледа да код суда дође до повољног резултата. Онда се није ни помишљало да се један адвокат бави неким пословима који су неподударни са његовом професијом,. који су дакле у дирекној противности са достојанством ње-