Branič

Страна 94

„Б Р А Н И Ч"

Број 5,

говим као адвоката. Ми, за сада, у интересу угледа адвокатске професије, не мислимо се упуштати у детаљно излагање појединих незгодних радњи неких адвоката, које очигледно худе угледу целог адвокатског реда, у пуној нади, да ће се доношењем новог закона о адвокатима, који се сада налази пред Законодавним Одбором Народне Скупштине, све ове немиле појаве отстранити, а нарочито оснивањем Адвокатске Коморе, што, надамо се неће дуго трајати. Нарочито треба инсистирати код колегаНародних Носланика, да они овога пута покажу мало више интересовања за своју адвокатску професију, него што су они то да сада показивали. Напослетку, сматрамо за потребно напоменути, да успешно вршење професије адво ката захтева усрдну сарадњу својих колега, као и одржавање пријатељских веза са судијама; из ове потребе произлази међу адвокатима другарство, а према судијама куртоазија и поштовање. Другарсто конституише једну од дражи и лепоте адвокатске професије. Оно олакшава солуцију процеса узајамним поверењем; оно отклања препирке и раздражљиве дискусије, које само могу судију да омету у проналажењу Истине и Правде. О овом другарству се адвокат ЈТијувил овако изражава: Другарство је рођено међу нама, из организације, а и из потребе наше професије. Исте канцеларије и установе су нас

Кад тужени подноси доказе да је меница, по којој је тужен за дуг, служила повериоцу — Банци — као остава и гаранција за евентуалну штету у заједничком послу, има места прегледу банчиних књига по захтеву дужника. Решењем ваљевског првостепеног суда од 8. новембра 1925. г. Бр. 26892. осуђена су по кратком поступку С. В., В. А. и М. Ђ. да плате ваљевској штедионици 24.000 дин. дуга по меници са 6% к ам. и да плате таксу и трошкове. Тужени су тражили задржање Осудног решења од извршења наводећи, да по тој меници ништа не дугују. Навели су, да су се у 1922 г. споразумели са штедионицом, да им отвори кредит за куповину сувих шљива, којом ће куповином руководити чиновник штедионице и да постигнуту добит по одбитку режијских трошкова деле. Том при-

припремиле, иста школа нас је формирала, један исти дух нас одушевљава, и скупљени у једном храму, на једном истом олтару ми приносимо жртве, па и ако изгледа да смо подељени супротним жељама које ми упућујемо Правди. Ми неби ни могли да пледирамо у грађанским парницама без учешћа кога нашег друга који се данас бори против нас, али који ће сутра бити наш савезник, наш сарадник; јер међусобно саветовање и одбрана често нас сједињују под једном истом заставом; и кад буду наше заставе као противничке, ипак још нас се тичу, а тиче се и наших клијената: да ми останемо братски сједињени, почем је једна од наших првих дужности да покушамо поравнање и измирење пре но што би отпочели борбу. Но, ово другарство, некад тако хваљено и уважавано, изгледа, да је сада претрпело дубоку и жаљења достојну промену. Јер, поред осталога, и борбе политичких странака, у којима се налази умешан и велики број адвоката, створили су међусобну личну нетрпљивост, чији се жалостан утицај понекад огледа чак и пред самим Светилиштем Правде, разуме се, на велику штету како професионалног достојанства, тако и на штету рада око проналажења истине и задовољења Правде. Стога је желети, да се, по могућству, одстране извесне јавне функције од адвокатске и судске професије, као неподударне и штетне по углед нашег Правосуђа.

ликом по одлуци управног одбора, они су дали штедионици меницу од 100.000 динара као гаранцију за евентуалну штету, која је меница доцније смањена на 25.000 динара. За доказ својих навода поднели су три обрачуна о послу, које је обрачуне дала штедионица ; писмо штедионице из кога се види, да су са њом обављали ортаклук како је представљен; писмо председника управног одбора, по коме им је обећаван преглед рачуна, који им је штедионица давала а с којим се нису сложили, и писмо штедионице, којим им се тражи 25.000 дин., а не 24.000 дин. за коју су суму туженн. Тражили су преглед штедионичних књига. По овоме је суд решењем од 1. априла 1925. Бр. 1646. задржао осудно решење од иавршења. На рочишту је тужилачка страна изнела, да тужени за своје паводе нису поднели никакве доказе, нити се поднети рачуни и

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА