Branič

Број 6.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 111

„уживање, издржавање, снабдевање и удомљење". Кад је по§ 384. у вези § 376. грађ. зак. уживаоцу зајамчио уживање без сваког ограничења за1уа гегиш 5иђ51ап1Ја с тим, да му припадају и сви приходи, онда ако законодавац није хтео да начини никакву разлику између права женске деце из § 397. грађ. зак. и права удовице на уживање, поставља се питање, зашто му је требало да у § 397. набраја сва права женске деце, док је за удовице употребио само реч уживање. Апелациони Суд налази, да је ово законодавац нарочито учинио, јер да је хтео дати женској деци по смрти родитеља иста права као и удовици, несумњиво би употребио само „уживање", које је дефинисано у§ 374.-376. грађ. зак., допуњујући га, да оно престаје удајом, а удајом нестаје обвезе пристојног удомљења, а не би као што је у §397. грађ. зак. учинио, ужитак појачавао са издржањем и снабдењем, што несумњиво, једно друго искључује. Ужитак као лична службеност, друкчије је природе од права на издржање и снабдевање. Уживање је везано за једну одређену ствар, оно је право на туђој ствари, док је право издржања правни однос између два лица, од којих једно има права на издржање, а друго обвезу да издржава. А да законодавац употребљујући реч „уживање" у § 397. грађ. зак. није употребио као правни институт у техничком смислу већ чисто ради јаснијег обележја издржања и снабдења доказ је и то, што законодавац у § 100. грађ. зак. говорећи о ужитку невољној страни у брачним парницама под ужитком подразумева издржавање. Најзад један од битних елеме ната правног положаја уживаоца јесте тај, да уживалац има права на државину ствари. Да ли је икад судска пракса, која се у призрење узети мора. § 11. грађ. зак. досуђивзла женској деци после смрти родитеља право на уживање, као што је случај са удовичким уживањем. — Судови водећи рачуна о предмету спора, досуђивали су удовици право уживања на туђој ствари, дакле досуђују јој право на ствар, док женскоЈ деци не досуђују право на стван већ само издржање. С тога Апелациони Суд налази да право женске деце из § 397. грађ. зак. није ужитак. Што се пак тиче гледишта II одељења Касационог Суда, да брат није властан наслеђено имање отуђити без одобрења женске деце, његових сестара, јер би у противном право женске деце могло бити осујећено, Апелациони Суд налази, да и кад би се узело, да је право женске деце из § 397. грађ. зак. стварно право, ипак оно пе би било кадро да забрани отуђење имовине, јер оваквим

институтом ни једно стварно право није ограничено, осим својине јавно правним прописом § 471. грађ. с. пост. Сопственик по закону није ограннчен забраном отуђења своје имовине па ни онда, кад на његовом добру постоје терети било у виду ужитка или хипотеке, јер власнику стоји на вољи у том случају и своју голу својину отуђити — § 22., 24." и 29. грађ. зак. То пак, што би у противном, право женске деце било осујећено не може значити, да су судови позвани да закон исправљају, већ само то, да су дужни да закон примењују онакав какав је. те да према томе нису власни да извесна . права осигуравају и таквим наређењима, које сам законодававац ни за сличне случајеве није прописао, а ово тим пре, што би, и кад би се усвојило гледиште 11 одељења Касационог Суда, наследици под теретом издржања и пристојног удомлења сестара били од оних наследника, чија би имовина била под теретом удовичког уживања, у горем положају, јер овим наследницима ни један законски пропис не стаје на пут да своје имање, на коме постоји терет удовичког уживања путем отуђења пренесу на друго лице под истим теретом, само ако нађу купце, без обзира на одобрење удовице. Упуштајући се даље у оцену, да ли је ово право женске деце из § 397. грађ, зак. заложио право, Апелациони Суд налази, да није, јер свака залога претпоставља дуг по § 306. грађ. зак. а обвеза наследника на издржавање жонске деце претвара се у дуг тек судском пресудом која утврђује суму издржавања. Још мање се може рећи, да је ово право женске деце обезбеђено законом залогом, кад је у закону јасно наређено која су права законом залогом обезбеђена. § 414. и § 776. грађ. зак. и чл. 102. зак. о непоср. порези. На против, Апелациони Суд налази, да је смисао наређења уз § 397. грађ. зак. тај, да родитељско имање наслеђују мушка деца, а да женској деци као накнаду за наследно право, које им је одузето у корист мушке деце, остаје право на издржавање и пристојно удомлење. Као што је по § 115. грађ. зак. родитељ д^жан да се стара и издржава своју децу, која дужност траје по § 117. грађ. зак. до пунолсдства односно до удаје, законодавац је хтео и у § 397. грађ. зак. наредно, да у случају очеве смрти, мушка деца, баш за то што имовину очеву наслеђују, приме на себе обвезу издржања и удомлења својих сестара. Смрћу родитеља настаје правни однос између браће и сестара; сестре имају право на издржање, а браћа дужност и обвезу да издржавају. Право женске деце из