Branič

Број 7. - .БРАНИ Ч* Страна.131.

Раније смо навели, због чега наш парламентаризам не личи енглеском, Сада нам остаје, да видимо да ли је наш парламентаризам сличан француском. По овоме питању можемо дати сигуран одговор, да наш парламентаризам нема никакве -сличности са француским и то са ових разлога. У Француској владе падају у Парламенту и то врло често. Код нас међутим то није случај, јер до сада готово ни једна наша Влада у критичној ситуацији није хтела тражити поверење Парламента, већ би једноставно издејствовала указ о распуштању или одлагању Парламента, и на тај начин омогућила себи живот без контроле Парламента до нових избора, То је једна пракса којом се без мало све наше владе служе. Колико је та пракса парламентарна види се најбоље из тога факта: што је влада увек у стању распустити Скупштину, кад год би у место тога требало да јој полаже рачуна о управи

земл.ом. Истина у Француској су врло честе кризе влада, а исто тако и код нас. Али француске владе падају у Парламенту због крупних питања, као што су доношење једног новог закона, повећање порезе, усвајање буџета и т. д. Међутим наше кризе у влади наступају махом због ситних личних мотива; најчешће због тога, што, ако су две коалиране странке на влади траже једна од друге уступке у министарским положајима или нечему сличном, па се не споразуму и дође до разилажења између њих. У суштини криза једне Владе има исте последице: застој у државним пословима. Само је разлика у томе, што се једна криза владе у првом случају може правдати државном нуждом, а у другом случају не може се правдати ничим. Овакав, какав је, наш парламентаризам, поред тога што нас скупо кошта, не даје никакве позитивне резултате у државној управи.

КРАЂ4 И ЊЕНЕ ВРСТЕ ПО ОПШТЕМ КАЗНЕНОМ ЗАКОНИКУ ВИТОР Д. КРСТИЋ КМЕТ-ПРАВНИК БЕОГРАДСКЕ ОПШТИНЕ

И пројекат казненог законика од 1921/22, као и пројекаг од 1910. године, напустио је поделу крађа вредности, задржавајућа се само код крађе стоке за мерило веће кажњивости. Крађу стоке предвидео је овај пројекат у последњој алинеји § 310, ако је вредност крађе већа од 3.000 динара. А ако је мања ова ће се крађа казнити по § 308. истога пројекта. Пројетак од 1910. године узео је као просечну вредност: код теже врсте крађе стоке 50 динара која је у оно време представљала знитну вредност, а пројекат од 1921/22., с обзиром на сада увећану вредност објеката за тежу врсту крађе стоке узима просечну вредност већу од 8.000 дин. Пројекат од 1921/22. у § 308. говори о лакшим врстама крађе, а у § 310. о тешким врстама. Упоређујући текстове пројеката из 1910. и 1921/22. који говоре о крађама, види се да је пројекат од 1910. године послужио као основица пројекту од 1921/22. године, у колико овај пројекат од 1921/^2. није учинио одступања. Тако: пројекат од 1921/22. за крађе лакше врсте предвиђа као главну казну строг затвор, а пројекат од 1910. обичан затвор; пројекат 1921/22. у § 310. казни као крађу теже врсте, ако је при вршењу крађе учинилиц имао при себи какво

опасно оруђе ради напада или одбране; пројекат од 1910. не предвиђа казну за овај случај. Пројекаг 1921/22. казни и покушај лакше врсте крађе, а пројекат од 1910. не казни покушај лакше врсте крађе и т. д. И пројекат од 1921/22. не даје ону заштиту земљоделским алатима, коју им дају §§ 221. а., 223. б. и 223 в. садањег законика. Узроци су са којих то чини, несумњиво, исти који су руководили и пројекат од 1910. год. Опасне крађе Ове крађе постоје онда када су извршене под нарочитим околности, без обзира на вредност украђеног предмета. Те су околности: начин на који је извршена крађа, време када је извршена; место на коме је извршена; с обзиром на слободу онога према коме је извршена, с погледом на особине учиниоца и предмет према коме је учињена. Садањи законик говори о опасним крађама у §§ 223., 223. а, 223. б. и 223. в. Параграф 223. гласи: као опасна крађа без призрења на величину украденог предмета, да се казни робијом до десет година у следећим случајевима: 1.) кад крадљивац обијањем или проваљивањем или отварањем кућа, дућана и других зграда у којима људи