Branič

Страна 132

„Б Р А Н И Ч"

Број 7.

живе или у онима принадлежеће зграде и затворене просторе и авлије уђе, и крађу учини; 2.) кад крадљивац ноћу у такова здања, куће, дућане и овима принадлежеће зграде и затворене просторе уђе, ускочи или отвори, или се још за дана у таковима за цељ крађе прикрије и затвори и крађу учини; 3.) кад ко обије и поара цркве, манастире и јавне збирке, за науку, художество и уметност; 4.) када је крадљивац носио при себи оружје или друга опасна оруђа (која не служе као средство за крађу); осим ако се докаже, да крадљивац није исто за цељ одбране или нападања са собом понео. Но ако буде олакшавних околности казна се може спустити до на шест месеци затвора, Онај, који је учинио три или више опосних крађа, или поред две или више простих и две опасне, да се казни робијом до двадесет година (до закона о изменама и допунама од 13. маја 1902. године казна је била смрт). Овако исто да се казни и онај који учини опасну крађу, почем је пре тога два пут за просте крађе, или један пут за опасну осуђен био „(до закона о изменама и допунама од 13. маја 1902. године кажњава се учинилац смртном казном)." Са последњим и претпоследњим одељком овога прописа у вези је § 223 г. каз. зак. По њему, ако би крађа

Кауција положена по Закону о Државном Рачуноводству је гаранција не само за извршење уговора него и за накнаду штете. Управа Државних Монопола тужбом од 25. јуна 1924. год. Т.Бр. 2255 заведеном код суда 15. августа 1924. под бр. 33410 тужила је Првостепеном Суду Ј. С. износећи да је овај уговорима узео под закуп искључизо право великопродаје дуванских израђевина и цигар-папира за реоне Лашко и Цеље, а за време од 1. јануара 1924. год. до закључно 31. децембра 1925. год. Провизија је уговорена за реон Лашко 1.79% на потрвшњу 8,000.000 дин., а за реон Цеље 1.49% на потрошњу од 21,000.000,— дин. по чл. 15. и 223 поменутих уговора. Даље је навела, да је тужени 1, јануара 1924. год. место да приступи извршењу уговора, актом својим од 4. јануара 1924. исте отказао, због чега је на основу чл. 98. зак. о држ. рачуновод. одлуком од 12. јануара 1924. М.Бр. 493 наредила да се прикупе директне понуде за реоне Лашко и Цеље и

стоке и земљоделскога алата била учињена у стпцају, поврату и у опште на начин како предвиђају претпоследњи и последњи одељак § 223. кривац се казни до 15. година. Ми смо, дајући дефиницију опасне крађе казали, да крађу чине опасном извесне околности у којима је она учињена. Те околности налазе се у § 223. На пр. у тачки првој пом. прописа предвиђен је начин извршења крађе: обијање, ускакање, проваљивање и т. д. У тач ш другој предвиђена је околност времена, и главно обележје ове крађе јесте увлачење и прикривање да се крађа изврши ноћу па макар се крадљивац увукао у кућу, дућан и т. д, и на отворена врата. Оваква се крађа може учинити само од страног лица; а не и од онога који се у кући налази по каквом правном основу, јер би у овом другом случају имали крађу из § 222. тач. 5. каз. законика. Речи: уђе, отвори. ускочи непотребно су понављане, јер ако неко уђе, ускочи или отвори затворен простор, врши опасну крађу без обзира да ли ју је учинио дању или ноћу. Под речју ноћ треба разумети оно време које уобичајено употребљавати за ночни одмор и спавање, а не мрак, помрчину. С обзиром на место на коме је крађа учињена, поред осталог, тражи се да је крађа учињена у зградама у којима људи живе, као што се вели у тачки првој. (Наставиће се).

закуп уступи ономе чија понуда буде најповољнија. Од прикупљених директних понуда најповољније су биле за реон Лашко понуда К. Е. са провизијом 2.95%. а з а реон Цеље понуда В. Ф. са провизијом 2 80%, те је њима великопродаја дата у закуп одлуком Управног Одбора Самосталне Монополске Управе од 12. јануара 1924. год. М.Бр. 493. Овим одустанком од уговора тужени је проузроковао управи штету за реон Лашко 1.60%! што на уговором предвиђену продају од 8,000 000.— дин. износи 92.800 дин. а за Цеље 1.31 %, што на потрошњу од 21,000.000.износи 275.100.— дин. и у укупној суми 367.900.— па је овом суду као надлежном на основу § 34. Г. С. П, а и чл. 35. уговорних услова тужила именочанога С. и тражи да га суд осуди на основу § 800. Г. 3. и чл. 98. Зак. о Државном Рачуноводству на накнаду штете Управи у износу 367.900 дин. — са законским интересом од дана подизања тужбе до наплате, да плати 10.000 дин. парничких трошкова и судску таксу. Тужби је приложена за доказ навода, у

СУДСКА И АДМИНИСТРАТИВНА ПРАКСА