Branič

Број 7.

„Б Р А Н И Ч"

Страна 133

овереним преписима: о великопродаји дувана прерађевина и цигар-папира за реоне Лашко и Цеље, услове под којима је Управа дала под закуп ове великопродаје дувана, писмо о отказу закупа од 1. јануара 1924. и оверен препис одлуке Управног Одбора Управе Монопола од 14. јануара 1934. год. Бр. 286 са два акта одељена продаја Управе Монопола у овереном препису. Тужени у своме одговору на тужбу од 26. августа 1924. год. под Бр. 3751 навео је, да је тражење Управе Државних Монопола неумесно и недоказано, јер је самим уговором између њега и Управе предвиђено, да ће му кауција у 145.000.— дин. пропасти ако га не изврши. Уговор није могао извршити с тога, што су у закупљеним местима закупи дувана картелисани од там. људи и што му није било могуће наћи потребних локала, а Управа му у овоме није хтела помоћи. Због овога је одрекао извршење уговора и пристао да му уложена кауција пропадне, што јеједина санкција за неизвршење уговора. Молио је суд да Управа Држ. Монопола одбије од тражењз, а осуди је на плаћање његових дангуба и трошкова у износу 2.000.— дин. На рочишту 3. октобра т. г. заступник тужилачке стране остао је при тужби и поднетим доказима истичући, да су наводи туженог у одговору на тужбу без вредности и без доказа, приговорио је заст. туженога да су докази на рочишту поднети такође без доказне вредности, као и то, да се величина штете не може рачунати по понуди лица која нису у закљученом уговору учествовала, већ се штета има израчунати према разлици која се показала између уговорне цене са туженим и цене на накнадној лицитацнји понуђене и од стране Упр. Монопола усвојене услед одустанка од уговора по § 800. Грађ. Закона чл. 98. Зак. о Држ. Рачуновод. и ст. 7. чл. 58. правилника за извршење закона о држ. рачуновод. Тужени је одговоран за штету не само уложеном кауцијом, већ и осталом својом имовином. Тражио је осуду туженог на накнаду штете по тужби, плаћања таксе и парничних трошкова по оцени суда. Заступник туженога остаје при одговору на тужбу свога властодавца с тим, да тужилац ничим није доказао да му је радњом његовог властодавца учињена ма каква штета, те према томе и нема права на штету коју је тужбом тражио. У даљој речи навео је, да је Управа Монопола одржала две лицитације за давање под закуп продаје дувана за реоне Цеље и Лакшо у времену од 1-1-1924 до 1-1-1926 год. Прва

лицитација није одржана због недовољног броја лицитаната, а на другој одржаној 3. ХИ927, његов властодавац као најповољнији понуђач узео је под закуп продају дувана за реон Лашко 1.79% а за реон Цеље 1.49%. После овога најјефтинији је био за Лашко са 3%. а 33 Цеље са 2.85% најамничког процента. После ове друге лицитације која је одобрена, закључен је уговор између његовог властодавца и Управа Монопола, што се доказује приложеним, од стране тужиоца, уговорима. Према условима уговора закупац — његов властодавац положио је кауцију у износу 145.000 дин. 272% ратне штете. Како су му при извршењу уговора у крајевима где га је имао извршити чињене огромне сметње, обратио се је писмом Упр. Монопола 22 децембра 1923 год. којим је тражио да се премести главна продаја дувана за реон Лашко у Трбовље или му се дозволи привремено слагалиште за реоне Лашко, Цеље и Коњице у Цељу. Како му Упр. Монопола није изашла у сусрет, а локале у Лашком и Цељу није могао наћи, при том му је и банка у последњем моменту кредит одрекла, то је био приморан одустати и од уговора, о чему је известио Упр. Монопола писмом 3/-1924. Уговор је с тога, имао престати важити с тим, да кауција падне у корист Упр. Монопола. Она међутим тражи некнаду штете и ако је то противно чл. 16. склопљеног уговора. Шта више штету не може доказати, јер је на овој ужој лицитацији Упр. Монополе дала под закуп продају дувана за реоне, Лашко К. Е., а за Цеље за по 0.05% јевтиније, него што је то морала дати истима на лицитацији од 3. новембра 1923. год. да није било његовог властодавца. Штету је претрпео његов властодавац губитком кауције, а не Управа Моонопола пошто је даљим закупцима дала све оно што је његоввластодавац молио актом од 23. XII-1923. а она одбила. Приговорио је заступнику тужиоца да нема места примени Зак. о Држ. Рачуноводству, већ се спор има расправити по склопљеном уговору. По расматрању спорног предмета, Првостепени Суд пресудио је да се тужилац Монопол.Управа одбије од тражења накнаде штете, са ових разлога: 1. Управа Монопола закључујући уговор о великопродаји дувана за реоне Лашко и Цеље са тужен ш обезбедила је извршење истог кауцијом коју је закупац положио у напред. Ова кауција предвиђена чл. 16. уговора има карактер капаре, те по § 550. Г. 3. страна која не испуни уговорене обавезе